Економија кључна за изборе

Иако је наредна година изборна, Влада Србије обећава да ће наставити да води одговорну економску политику, по правилима о фискалној одговорности и уз надзор ММФ-а.

На форуму "Аргументи о обећањима и изазовима предизборне кампање" оцењено је да ће проблем Косова и Метохије и укључивање у Европску унију бити кључне теме, али да ће највише гласова на изборима добити они са најбољим решењима за конкретне економске проблеме попут незапослености и неконкурентности.

Од начелних расправа и великих обећања, људе много више занима како ће живети они и њихова породица. Зато ће избори бити добијени или изгубљени на економским питањима.

"Реч је о томе ко људима може најбоље да помогне. Зато су економска, привредна и социјална питања кључна. Људи су постали опрезни и са обећањима не можете да победите. Нереална, неиспуњена обећања враћају се као бумеранг и односе гласове", каже Михаел Шлеи из Министарства за рад немачке покрајине Сарланд.

Наш највећи проблем је што је мање од половине људи између 20. и 64. године запослено. Министар економије Небојша Ћирић каже да је решење да се смање порези и доприноси на плате са садашњих 64 на 40 одсто.

"Ја знам да ће све што се сад уради бити доживљено као предизборна кампања. Подсетићу вас да сам о томе говорио и у мају ове године, то ће пре или касније доћи на дневни ред", каже Ћирић. Према његовим очекивањима, то ће бити следеће године. 

И представници опозиције кажу да имају решење за смањење незапослености. Зорана Михајловић Милановић из Српске напредне странке каже да кроз јавне набавке прође милијарду евра, која нестане.

Зорана Михајловић Милановић каже да је први задатак следеће владе треба да буде смањење корупције, сиве економије и незапослености, као и да треба радити на развоју пољопривреде и енергетике, инфраструктуре и образовања.

Препреке за већи прилив инвестиција 

И док се политичари баве тиме да ли ће нова Влада имати 16 или 13 министара, економисти кажу да су кључне препреке за већи прилив страних инвестиција, а тиме и развој, лоша инфраструктура и лоше образовање.

Економиста Небојша Савић сматра да је кључна препорука развој инфраструктуре и безусловно поштовање онога што је зацртано у буџетима, а не жртвовање инфраструктуре зарад текуће потрошње што се до сада радило.

"Колико год ми мислили да смо образована нација, странци и домаћи званичници признају да немамо довољно квалитетне и образоване радне снаге, да се код нас форсира репродуктивно учење, бубање напамет, а не размишљање", сматра Биљана Степановић из "Бизнис инфо групе".

Проблем неодговарајућег образовања није могуће решити брзо, али је бар лако, кажу стручњаци, видети шта су урадили други, на пример Немачка која је увела дуални систем образовања – стручне школе са две године наставе и две године праксе.