Инвестициони бум у Пећинцима

Општина Пећинци, поред општине Инђије, Зрењанина и Ниша спада у локалне самоуправе које имају највеће инвестиционе потенцијале за развој, показала је анализа коју је урадила Стална конференција градова и општина (СКГО).

СКГО треба у новембру ове године да усвоји документ о економским потенцијалима општина у Србији изјавила је за Танјуг секретар одбора за локални развој при тој организацији Слађана Грујић.

СКГО је организација која заступа интересе, пружа висококвалитетне услуге и подржава развој и унапређење локалне самоуправе кроз заједничко деловање чланства, у складу са европским стандардима. Такође садржи и препоруке шта локалне самоуправе треба да ураде како би унапредиле своје пословно окружење.

Грујићева истиче да је општина Пећинци последњих година привукла више од 200 милиона директних гринфилд инвестиција.

Сремска општина са нешто више од 21.000 становника у 15 насеља, направила је прави инвестициони бум. Овој општини највише је допринео убрзани развој радне зоне у Шимановцима у којој је заступљен велики број привредних грана, од прехрамбене, машинске, грађевинске, до развоја услужних делатности, посебно кинематографије.

Међу компанијама које су се ту позиционирале су: "Јуб боја", "Тримо", "Перутнина", "Модриани", "Форнети", "Ај-Ти-Ем груп", "Пинк", "Полино", немачко-српска компанија "Норд цук" за производњу шећера и многе друге.

Колико је општина Пећинци напредовала говори и податак да је у њој отворено више од 1.200 радних места, а цена земљишта је последњих година порасла са 3.000 евра на 200.000 евра по хектару.

Анализирано 27 општина

Анализом СКГО је обухваћено 27 општина - Бујановац, Чачак, Инђија, Кикинда, Крагујевац, Краљево, Крушевац, Лапово, Лесковац, Лозница, Ниш, Параћин, Пећинци, Пирот, Рума, Смедерево, Сомбор, Сремска Митровица, Суботица, Шабац, Ужице, Ваљево, Власотинце, Врање, Вршац, Зајечар и Зрењанин.

"Тих 27 локалних самоуправа је од 2006. до 2011. привукло највише страних инвестиција", нагласила је Грујићева и додала да су, према истраживањима, неке локалне самоуправе предодређене да привуку страна улагања, због близине главних путних праваца, као што је Коридор 10.

"Различити фактори су утицали на одлуку инвеститора, па су тако кинески партнери одлучили да граде фотонапонски парк за соларну енергију, капацитета 150 мегавата у Врању", наводи Грујићева и додаје да су истраживањем дошли до налаза да та општина има највећи број сунчаних дана у региону.

"Пећинци имају највећи број страних директних, а и домаћих инвестиција по глави становника, а одлучујући фактор њихове препознатљивости био је маркетинг од уста до уста. Било је потребно да дође само једна фирма и да пренесе добар глас даље", објашњава Грујићева.

Званичница СКГО је прецизирала да је у Србију у периоду од 2005. до 2011. пристигло више од 12 милијарди евра инвестиција, али да је велики проблем што је 70 одсто тих улагања отишло у делатности које не стварају додату вредност.

"Наручили смо анализу економских капацитета општина за привлачење страних инвеститора, јер смо сматрали да је највећи проблем успорен, неуравнотежен локални развој, а имали смо и у виду неопходност повећања улагања", објаснила је Грујић.

Бирократија сметња инвеститорима

Инвеститори, приликом одлучивања о улагању, разматрају величину и раст локалног тржишта, политичко и правно окружење и присутност добављача и партнера, објашњава Грујићева.

Инвеститорима сметају административне процедуре, неодговарајућа инфраструктура, споро и компликовано издавање дозвола, а тек затим следи разматрање висине субвенција које нуди поједина локална самоуправа.

Општине које немају предност да се налазе у близини главних путева морају што више да раде на себи, да имају проактивног председника и да улажу у радну снагу, која, уколико иде у сусрет потребама привреде, представља основни потенцијал Србије, сматра Грујић.

"Улагачима није на првом месту висина субвенција, али то може да буде одлучујући фактор када имају дилему о улагању у региону ", додаје званичница СКГО.

"Субвенције не треба да буду фактор који се прво нуди инвеститору. Треба понудити све остало, а тек када се одлучује о две локације у две различите земље, тада треба понудити субвенције", нагласила је Грујићева.

Опредељујући фактори за раст инвестиционог потенцијала општина биће расположивост сировина, мрежа добављача, расположивост радне снаге и квалитет запослености. Исто тако и трошкови радне снаге, доступност грађевинског земљишта и остали трошкови пословања, при чему се, пре свега, мисли на накнаде за уређење и коришћење земљишта и друге намете.

Такође, треба наставити са улагањем и у индустријске зоне и унапредити административне капацитете општина, наводи Грујићева.