Договор за спас еврозоне

Маратонски самит у Бриселу окончан је рано јутрос, уз оцену челних људи Европске уније и еврозоне да је Европа способна да предузме све што треба, како би очувала економску стабилност.

Председник Европског савета Херман ван Ромпeј истиче да ће, захваљујући постигнтом договору, Фонд за спас презадужених чланица еврозоне бити и до пет пута већи.

"Средства ће достићи хиљаду милијарди евра, под одређеним претпоставкама које зависе од услова на тржишту и спремности инвеститора", каже Ромпeј.

Одлука о отписивању половине грчког дуга и формирању програма помоћи постигнута је консензусом свих 27 чланица Европске уније.

Водеће европске банке одсад ће морати да повећају обавезне резерве на девет одсто активе. То захтева да до 30. јуна 2012. године банке прикупе додатних 108 милијарди евра.

Француски председник Никола Саркози наводи да је криза, коју би изазвао грчки банкрот, избегнута.

Немачка канцеларка Ангела Меркел рекла је да је са кредиторима договoрено да дуг Грчке до 2020. године буде 120 БДП-а и додала да је то услов да се Грчка врати на тржиште обвезница.

Грчки премијер Папандреу каже да ће отписом 50 одсто дуга, спољни дуг његове земље бити одржив. Упозорава, међутим, да Грчка од идуће године више не сме да има мањак у буџету и да ће неке банке привремено морати да се национализују.

Папандреу је истакао да је избегнут банкрот и да је то велико достигнуће за Грчку.

"Сада затварамо једно поглавље и улазимо у нову еру сопственим снагама", каже Папандреу.

На самиту су договорене и додатне мере штедње за Италију и Шпанију. У спасавање евра спремне су да се укључе Русија и Кина, повећањем улагања својих девизних резерви у дужничке обавезе појединих чланица еврозоне, али тек после детаљне анализе.