Општине и дуговања

Колико ће општинске касе бити пуније од новембра кад почне исплата зарада од којих ће њима остајати 80 одсто пореза, градоначелници су оквирно већ израчунали. Не одговара им најава да ће неопорезовани део зараде бити повећан са седам на 10 хиљада динара, као ни то што многе фирме не плаћају порезе и доприносе.

"Нама је стало да се редовно плаћају порези на зараде, јер смо и до сада имали приходе од тога. Сада смо још више заинтересовани, али механизми контроле нису у нашим рукама", каже Зоран Сеизовић, председник Општине Врњачка Бања.

Од Републике траже да им пренесе овлашћења да сами контролишу наплату прихода који иду у њихову касу.

Председник Сталне конференције градова и општина Саша Пауновић сматра да општине боље прикупљају порез, јер се на тај начин пуне локални буџети.

"Кад год је република наплаћивала за локални, а не републички буџет, није била ефикасна", рекао је Пауновић.

Општинари сматрају да републичка власт није иста мајка према свој деци.

"Према мојим сазнајима, не постоје општине и градови који су ослобођени неплаћања, али постоје они којима се толерише то неплаћање. Због тога су у проблему они који плаћају", рекао је Пауновић.

Влада је нашла решење - да би повећала приходе у општинске и републичку касу и смањила сиву економију, формираће посебно тело за надзор свих инспекција.

"Она је у овом тренутку оптерећење за онај део привреде који ради легалним токовима, и звршава обавезе на максимално добар начин. С друге стране, инспекција не залази у један део и због тога се јавља сива економија", наводи потпредседница Владе Верица Калановић.

Ко, коме и колико дугује у Србији, и даље се не зна. Држава је утврдила да је њен дуг привреди око 4,5 милијарде динара. Општине, према подацима од пре две године, привреди дугују око 20 милијарди динара, и још неколико милијарди држави.