Јавни дуг на граници

Када би свако од нас дуговао готово половину годишње зараде, био би у истој позицији као држава данас. У последње три године, дуг је са 26,3 одсто бруто друштвеног производа порастао на 44,4 одсто, тик до границе презадужености од 45 одсто, за коју се Влада законом обавезала да је неће пробити.

По становнику то значи да је дуг са 1.257 евра, порастао на 2.107.  

Пораст јавног дуга у септембру ове године на 14,75 милијарди евра, односно 44,4 одсто БДП-а за сада није аларматан, али би могао да буде ако буџетски дефицит не буде смањен у 2012. години, оценио је председник Фискалног савета Павле Петровић.

"Раст јавног дуга за око милијарду евра био је очекиван због задужење државе продајом еврообвезница у вредности милијарду долара и додатних позајмица на домаћем финансијском тржишту", рекао је Петровић.

"Важно је да нове позајмице државе нису отишле у потрошњу, већ су депозити из којих ће се до средине 2012. године финансирати буџетски дефицит и отплаћивати обавезе", рекао је Петровић.

Петровић је објаснио да ће у идућој години јавни дуг бити обрачунат према БДП-у за који се очекује да ће бити већи за најмање два одсто у односу на овогодишњи.

Међутим, како наводи, јавни дуг неће бити смањен ако буџетом за 2012. годину не буде планирано смањење дефицита на 3,9 одсто БДП-а, упозорио је Петровић.

Како је подсетио, обавеза државе према споразуму са ММФ-ом је да догодине буде смањен буџетски дефицит, који је у 2011. години ребалансом повећан са 4,1 на 4,5 одсто БДП-а.

Спречавање даљег раста дуговања

Буџет за наредну годину се тек кроји, а стручна јавност подсећа да су се кредити до сада потрошили, а не уложили и да ће бити тешко ту праксу прекинути.

Професор Економског факултета Ђорђе Ђукић каже да Влада, без обзира на предизбопрну годину, треба да заустави сва даља задуживања, сем капиталних, као што је Коридор 10.

Цена, коју би држава платила ако не смањи јавни дуг била би велика. Петровић сматра да би се ризик земље повећао, и да капитал не бе долазио већ би одлазио и то би био притисак на курс и цене.

"Свака држава која не генерише привредни раст, који је по стопи већи од просечне каматне стопе по које се позајмљује неминовно у будућносту улази у проблем сервиситања спољног дуга", сматра Ђукић.

До пре само месец дана, када је продала еврообвезнице, Србија је била дужна као и Хрватска. Сада предњачи и у односу на њу и Словенију.

Оно што је заједничко за све три земље, јесте то што су спољни дуг драстично повећале у последње три године, односно од почетка кризе.