Улагање у енергетику чува стабилност

Потпредседник Владе Божидар Ђелић изјавио је да земље које улажу у енергетску ефикасност имају већу макроекономску стабилност и конкурентност и позвао земље региона да ближе сарађују у овој области.

На Регионалној конференцији "Енергија, Развој, Демократија" у Скупштини Србије, Ђелић је истакао да је регионална сарадња најисплативија када је у питању сектор енергетике и појаснио да су пројекти које је ЕУ спремна да финансира у региону далеко реалнији ако суседне земље заједнички аплицирају.

Европа неће финансирати локалне, већ регионалне пројекте. Заједничко улагање, повезивање тржишта и заједничко инвестирање уз помоћ ЕУ су императив, поручио је Ђелић, који је нагласио да Србија, када је у питању тржиште електричне енергије, жели да успостави нормалне односе и са Косовом.

Ми Косово не признајемо, али желимо нормално функционисање тржишта електричне енергије, што и јесте један од услова за отварање преговора о чланству са ЕУ, рекао је вицепремијер.

Ђелић је истакао да у овом тренутку Србија недовољно користи обновљиве изворе енергије и истакао да, такође, по јединици БДП троши 2,7 одсто више енергије него што је просек ОЕЦД-а, а пет до шест пута више од 15 најстаријих чланица ЕУ.

Србија ће, додао је, у циљу повећање енергетске ефиканости наставити да улаже у обновљиве изворе енергије, јер земље које то чине имају већу конкурентност, макроекономску стабилност, али и геополитичку предност, која долази из уцешћа у пеневропским гасоводима.

"Замислимо, да не морамо да трошимо на гас и нафту, колике би уштеде то донело држави. Сваки евро уложен у енергетску ефикасност је најбоља одбрана вредности динара, куне и сваке друге валуте", рекао је Ђелић.

Заједничко тржиште енергије

Председница Скупштине Србије Славица Ђукић-Дејановић изјавила је да је интегрисано тржиште нафте, гаса и електричне енергије будућност енергетике југоисточне Европе.

Она је подсетила да је та институција недавно усвојила нови Закон о енергетици, којим је, како је рекла, настављена хармонизација српског енергетског законодавства са директивама ЕУ и либерализовано тржисте енергетике .

Задовољни смо што смо за нека иновативна решења добила похвале и потврдили да ће Србија у ЕУ бити модерна, технолошки унапређена, енергетски ефикасна и еколошка Србија, поручила је председница Парламента.

Председница парламента је додала да је најважнија новина коју је Закон увео управо либерализација свих сегмената енергетског тржишта Републике Србије.

Тиме су, појаснила је, све гране енергетике отворене за слободно улагање и за отворену тржишну утакмицу по правилима надлежног регулатора, односно Агенције за енергетику.

Истовремено, створили смо и могућности за реформу и реструктуирање енергетског сектора, како би Србија добила ефикасне компаније покретаче опоравка целокупне привреде, указала је Ђукић-Дејановић.

Када би Србија искористила сав потенцијал обновљивих извора енергије, који је процењен на 4,2 милиона тона еквивалентне нафте, могла би да замени око 60 одсто укупних потреба наше земље за енергијом и да запосли на десетине хиљада нових радника у тој области, изјавио је министар заштите животне средине, рударства и просторног планирања Оливер Дулић.

Он је најавио да се већ од следеће године очекује почетак изградње првих ветро генератора, мини хидроцентрала и постројења на биомасу у земљи.