Патент по Теслиној идеји

Србија је земља са најмање пријављених патената по становнику у Европи. С друге стране, патенти наших проналазача, попут магнетних ветротурбина Милорада Савковића користи и америчка војска.

Успео у свету, али у Србији још не. То је прича Милорада Савковића из Њујорка, који је изабрао Београд за почетак турнеје по Европи како би понудио градњу електрана са магнетним ветротурбинама, по угледу на Теслине замисли.

"Ми очекујемо од Србије, ако прихватимо то тржиште, да пренесемо доста технологије да се ради у региону, инфраструктуру би радили домаћи извођачи, производњу одговарајућих компонената би радили овде због транспорта и због разлике у цени", каже Милорад Савковић.

Стручњаци кажу да су класичне ветрењаче на струју застареле, потребан им је јачи ветар него магнетним турбинама, растерују птице, па се множе инсекти, што еколошки није прихватљиво.

Предност магнетних турбина је и то што им је потребан мањи простор. Зотан Мојић из "Електро енерџи инжињеринга" објашњава да 50 мегавата заузима површину од 3,6 хектара.

Пре годину дана Србија је уз помоћ Европске уније опремила Центар за заштиту интелектуалне својине у Београду.

Центар за заштиту интелектуалне својине посетио је председник Европске патентне организације. Следећи корак је и чланство у јединственој Европској патентној организацији и 700 милиона докумената на располагању. Тада би и магнетни ветрогенератори лакше нашли инвеститоре.

"Да би Србија користила предности наше организације, потребно је да њен систем патената буде на нивоу земаља чланица, њих око 35. И друго је само чланство, јер су предности коришћења тих сервиса велики", каже Бено Батистели, председник Европске патентне организације.

Први заштићени патент у Србији је ракијски казан из 1909. године. Да ли је казан наилазио на мало разумевање као изум Милорада Савковића? Тек, у Привредној комори Београда није било представника државе и електрокомпанија.