Постојећи пензиони систем неодржив

Србија има озбиљан проблем са одрживошћу пензионог система и треба што пре да настави реформе које су започете, па прекинуте 2005. и 2010. године, каже стални представник ММФ-а у Београду Богдан Лисоволик.

"Решење за побољшање пензионог система није у повећању стопе доприноса за обавезно пензионо осигурање, већ у повећању дисциплине наплате од обвезника тог осигурања, у повећању старосне границе и смањењу и укидању бенефиција за добијање инвалидске и породичне пензије", рекао је Лисоволик на округлом столу Привреда и одрживост финансирања пензионог система.

Лисоволик је навео да Србија има високу јавну потрошњу, која тренутно износи око 14 одсто БДП-а, у којем великим делом учествује и исплата пензија из буџета и упозорио да тренутно више од два милиона запослених издржава нешто више од 1,5 милиона пензионера, са тенденцијом да тај однос у блиској будућности буде један према један.

Напомињући да повећање стопе доприноса за обавезно пензионо осигурање није решење за проблеме пензионог фонда, већ већа дисциплина уплате доприноса, Лисоволик је указао да се буџет мора растеретити великих издвајања за пензијски фонд, како би се ојачао реални сектор, на дуже стазе.

Лисоволик је предочио да реформа пензионог система нема алтернативу, уколико Србија жели да повећа раст привреде.

Дугови за доприносе око 230 милијарди динара 

Некад смо имали СДК-а, службу уз коју послодавац није могао да исплати зараде, а да не плати доприносе. У Пореској управи и даље сматрају да су банке, преузимањем дела њиховог посла, биле дужне да преузму и додатну обавезу.

Директор Пореске управе Драгутин Радосављевић најавио је за идућу годину увођење електронског система наплате доприноса, која ће бити аутоматски спровођена са исплатом зарада запослених, а запослени ће уласком на сајт Пореске управе, сваког момента, моћи да провере да ли им је послодавац уплатио доприносе за пензијски стаж.

Радосављевић је навео да су у првој половини године дугови пензионом фонду достигли 233,1 милијарду динара, од чега су скоро 74,8 милијарди ненаплатива потраживања, због случајева приватизације и стечаја фирми.

Према његовим речима, у првом полугодишту ове године, око 51.745 фирми није уплатило доприносе, од чега су 21.838 предузетници, док су најдисциплинованији велики привредни системи и јавна предузећа, њих 427, која су држави платила више од пола милијарди евра доприноса.

Државни секретар у Министарству за рад и социјалну политику Радина Тодовић навела је да у Србији тренутно има око 2,64 милиона запослених, који уплаћују доприносе за око 1,63 милиона пензионера, напомињући да то значи да 1,6 запослених у Србији издржава једног пензионера.

Ефикасна наплата доприноса 

За одрживост пензијског система, у ситуацији када се број запослених и број пензионера приближавају, поред ефикасне наплате доприноса којом се пуни пензијски фонд, потребно је увести сиву економију у легалне токове, сматрају привредници.

Привредници оцењују да би нагла финансијска дисциплина у наплати доприноса угасила многе фирме, већ притиснуте отплатама кредита.

"Oчигледно је привреда добила само функцију проточног бојлера, ми смо ту да банке и држава остваре своје интересе, ми смо као статисти", каже Милан Кнежевић из Асоцијација малих и средњих предузећа.

Сагласна да су резови неопходни, струка процењује да их у предизборној години неће бити, напротив.

"Сви ће подилазити пензионерима, као корпусу лица који представља 40 одсто укупно изашлих на изборе. То значи да ћемо имати лицитације свих странака колико су способне да повећају пензије. Колапс ће настати оног тренутка кад банке не буду спремне више да позајмљују држави", рекао је економиста Мирослав Здравковић.

У прошлој години, издвајања за пензије смањена су са 14 на 13 одсто БДП-а. Циљ је да се трошкови за пензије у наредне четири године спусте на 10 одсто друштвеног производа.