Европа не да Грчку

Лидери Грчке, Француске и Немачке договорили су се да Европска унија настави помоћ Грчкој, поручивши да ће Атина остати у еврозони.

"Упркос недавним гласинама, све стране су нагласиле да ће Грчка остати у зони евра", изјавио је портпарол Владе Грчке Илијас Мосијалос после 25-минутног телефонског разговора председника Француске Николе Саркозија, немачке канцеларке Ангеле Меркел и премијера Грчке Јоргоса Папандреуа.

Лидери две најјаче европске економије истакли су да су уверени да будућност Грчке лежи у еврозони, с обзиром на то да је Атина обећала да ће спроводити строге мере штедње.

Папандреу је обећао да ће се Атина придржавати предвиђених мера и да је његова земља одлучна у испуњавању свих својих обавеза, договорених са међународним кредиторима у замену за зајмове ЕУ и Међународног монетарног фонда.

Са друге стране, председник Европске комисије Жозе Мануел Барозо истиче да је криза у еврозони најозбиљнији изазов наше генерације, као и да је то битка за опстанак Европе у свету, најављујући увођење еврообвезница као спас за презадужене земље еврозоне.

"Да будемо искрени, тиме нећемо одмах решити све проблеме, јер је то само део шире политичке и економске стратегије", упозорава Барозо.

Грчки економски аналитичар Вангелис Агапитос напомиње да унутар Европе, када је реч о помоћи Грчкој, постоји велики број различитих мишљења и ставова.

"Наша влада мора да изврши преузете обавезе, а Европа да испуни обећања о наставку помоћи", наводи Агапитос.

Потребан други пакет помоћи

Европски комесар за финансије Оли Рен апелује на чланице еврозоне да хитно одобре други пакет финансијске помоћи Грчкој, вредан 160 милијарди евра.

Рен оцењује да је потпуно извесно да би грчко проглашење немогућности отплаћивања дугова и њен излазак из еврозоне има драматичне последице.

"Те последице не би биле драматичне само за Грчку, већ и за друге земље Уније, као и наше партнере у свету", каже Рен.

Кина, чије девизне резерве премашују три хиљаде милијарди долара, али и друге растуће економије, чланице БРИК-а, спремне су да помогну Европи.

Кинески премијер Вен Ђиабао истиче да је најбитније за светску економију да развијене државе воде одговорну буџетску и монетарну политику.

"Сада је најважније спречити даље ширење дужничке кризе у Европи", додаје Ђиабао.

Италијански план штедње

Спречавање ширења кризе пре свега се односи на Италију, чији је парламент усвојио пакет мера штедње који би у наредне три године требало да смањи потрошњу за 54 милијарде евра.

Тај програм, између осталог, подразумева повећање пореза, пре свега за богатије грађане, ранији одлазак у пензију за жене запослене у приватном сектору и смањење потрошње.

Посебно ће на удару бити буџети за Министарства, а појачаће се и борба против утаје пореза, што је честа појава у Италији.

Аналитичари, међутим, нису сигурни да ли ће слаба и скандалима потресена влада Силвија Берлусконија моћи да спроведе обећане реформе и да ли ће бити потребне и нове мере штедње.

Реформе нису популарне међу већином Италијана, па је и синоћ било сукоба демонстраната и полиције испред Сената. Критички настројени су и у водећем синдикату.

"Прави проблем је у томе што Берлусконијева влада не може да увери тржишта у своје реформе, јер Европа изражава сумњу и отворено каже да се морају предузети мере ради постизања фискалног баланса. Владин маневар, који се једино састоји у смањењу потрошње и даљем кочењу развоја, неће имати ефекта", поручују Сузана Камузо, генерални секретар водећег синдиката у Италији.

Италијански јавни дуг достигао је нови рекорд у јулу и износи хиљаду и 900 милијарди евра, показују најновији подаци банке Италије. Коефицијент тог дуга према бруто домаћем производу је око 120 процената.

Нервозу на европском тржишту изазвала је и вест да је агенција "Мудис" снизила рејтинг водећих француских приватних банака које су улагале позамашне суме у грчке обвезнице.