Страх од грчког банкрота

На улицама Атине и других грчких градова поново су застоји и блокаде. У дводневном штрајку су таксисти и цариници, а криза није заобишла ни образовни систем, па су први школски дан ђаци дочекали без уџбеника.

Иако су мере штедње на снази већ 20 месеци, Грчка не успева да смањи дуг и мањак у буџету, због чега је доведен у питање други пакет међународне помоћи од 160 милијарди евра.

Влада најављује још драстичније резове, увођење пореза на некретнине и смањење плата државних званичника.

У земљи расте антиевропско расположење, чак 82 одсто грађана сматра да Грчка иде у погрешном смеру.

Премијер Јоргос Папандреу истакао је да у Грчкој постоје неки који би хтели да земља банкротира, како би је опљачкали и економски контролисали, поред богатстава која су већ изнели из земље протеклих година.

Челници еврозоне кажу да ће учинити све што је потребно да одбране евро, укључујући и повећање Европског фонда за финансијску стабилност. Ипак, не крију страх од могућег банкрота Грчке.

Опасност по француске банке

Шеф немачке дипломатије Михаел Шпинделегер рекао је да је досадашњи неуспех Грчке да испуни задате обавезе драматичан.

"Сви знају шта Грчка мора да уради. То је прецизирано на Европском савету и Грчка то мора да следи", каже Шпинделегер.

Због могућег банкрота Грчке, у опасности су и неке од највећих приватних француских банака, које су уложиле позамашне суме у грчке обвезнице.

Још оштрије поруке стижу из Немачке, где су због страха од грчког банкрота акције на најнижем нивоу од 2002. године.

Члан Странке немачких либерала Кристијан Линднер рекао је да Грци, када постане јасно да нису у могућности да консолидују финансије, треба да напусте еврозону.

Забрињава и процена Организаије за економски развој и сарадњу да су водеће светске привреде у фази општег успоравања раста и да дужничка криза у Европи прети рецесијом и високим степеном неизвесности.