Ревизија страначких финансија од 2013.

Председник Државне ревизорске институције Радослав Сретеновић изјавио је да је један од циљева те институције заштита интереса грађана, односно да новац из државног буџета буде потрошен на одговарајући и транспарентан начин.

Од 2013. године Државна ревизорска институција почеће да контролише и политичке странке. Провераваће се да ли партије троше новац сврсисходно и ефикасно, најавио председник Државне ревизорске институције Радослав Сретеновић на конференцији регионалних ревизора "Регионална искуства и перспективе".

"Ми до сада нисмо радили ниједну ревизију странака, за разлику од наших колега у Словенији, Хрватској, Македонији, који то увелико раде. Македонија посебно ради део ревизије сврсисходности, коју ми тек по стратешком плану започињемо 2013. године", рекао је Сретеновић.

Државне ревизорске институције региона сусрећу се са истим проблемима - мањак кадрова, али и покушај да се угрози независност ревизорских тела.

Милан Сего, главни ревизор БиХ каже да је највећи пропуст са којим се суочавају, константна врста претње независности.

"У БиХ смо имали случај кад је уред за ревизију изменама и допунама законима сврстан у ред извршне власти. Они кажу да се то десило грешком, међутим, то још није исправљено. Власти често није циљ да буде контролисана", рекао је Сего.

Помоћник главног државног ревизора Македоније Цвета Ристовска каже да они већ имају 100 ревизора, али да ни то није довољан број за контролу 1.300 корисника новца из државног буџета.

Мањак кадрова

У Србији је 8.500 буџетских трошаџија. Имамо укупно 34 ревизора и 90 запослених који раде у 16 канцеларија.

"Да би инситуције попут ове могле да функционишу, потребан је довољан број кадрова, потребно је да имају места за рад, али и довољно средстава", рекао је Вилијам Инфанте из УНДП-а.

Словенија има ревизора више од 15 година. Искуства показују да од његових оцена зависи и успех на следећим изборима. Словенци сада иду корак даље.

"Ми смо ставили у измене кривичног закона да је кривично дело и располагање јавним срествима које проузрокује штету над тим јавним средствима и да је запрећена казна за веће своте и до осам година затвора", каже Игор Солтеш из Државне ревизорске институције Словеније.

У Србији ДРИ има овлашћења да против одговорних за ненаменско трошење средстава покреће поступке од прекршајних до пријава за кривична дела. Ове године поднете су прекршајне пријаве против четири министра и 10 службеника Владе.