Колико пара, толико грејања

У српским домаћинствима увелико се праве рачунице - како се грејати и колико новца треба за зиму. Анализе показују да јефтиног грејања нема.

Струја и угаљ поскупели су већ с пролећа, а од октобра очекује се још једно повећање цена чврстог огрева и гаса, што повлачи и скупље грејање из топлана.

Тако ће трошкови грејања бити увећани и до 30 одсто у односу на прошлу годину. Грађани већ плаћају цех скупих енергената. Трошкови грејања из сезоне у сезону све су већи.

Многи кажу да сваког октобра узимају кредит како би рачуне платили на време, а да се и не огреју, кажу да је грејање изузетно скупо у односу на примања.

Према анализи Агенције за енергетику, за стан од 60 квадрата по садашњим ценама - најјефтиније грејање је на угаљ - од октобра до марта кошта 49 хиљада динара, на гас нешто више од 50 хиљада, централно грејање је око 60 хиљада.

Најскупље је етажно грејање на лож уље чак 140 хиљада, а на струју 120 хиљада. Грејање на струју може бити и три пута јефтиније ако се греје термоакумулационим пећима.

"Можемо поновити да ће најефтиније грејање бити ТА пећима само у случају да се ТА пећи користе у ноћним сатима коришћењем јефтине електричне енергије уколико се оне допуњавају", каже Аца Вучковић из Агенције за енергетику.

Јефтино грејање прошлост

Вучковић наводи да се током дневне тарифе цене грејања на струју повећавају и до 40 одсто.

Ако зима буде оштра и ако се имају у виду и најављена поскупљења угља и гаса од 10 одсто трошкови ће бити и знатно већи.

"Јефтиног грејања нема и неће га бити у будућности", каже Никола Николић, стручњак за енергетске уштеде.

Трошкове кућног буџета може ублажити само рационална потрошња енергената и улагања у енергетску ефикасност кућа и станова.

"Примера ради просечан стан од 60 квадрата са просечном изолацијом може да уштеди и 40 осто утрошене енергије у уколико се инвестира у побољшање изолације, зидова и прозора", каже Николић.

Многа домаћинства имају и додатну муку, ако у грејну сезону улазе са старим дуговима за струју и централно грејање. Према неким анализама тај проблем има скоро пола милиона породица у Србији.