Шта све увозимо?

У првих седам месеци ове године, увезено је робе за више од осам милијарди евра, а извоз је био нешто мањи од пет милијарди евра. Србија има бројне споразуме о слободној трговини, па увоз није могуће забранити. Шта све увозимо?

Тањири, чаше, патике, тегови, јабуке, лубенице, офингери... Од игле до локомотиве. Звучи као реклама за добро снабдевену робну кућу, а у ствари је део списка робе коју увозимо.

Слободан Вучковић из Завода за статистику, каже да је то резултат споразума о слободној трговини, тако да се уз повољне царинске олакшице увозе разне врсте производа.

"Други разлог је што ми, неке од тих смешних производа, како често кажемо, чачкалице, метле, четке за бојење, не производимо, или ако производимо то је у малим количинама", каже Вучковић.

Највише смо, ипак, дали за нафту и деривате нафте, гас, машине и аутомобиле, а далеко мање за ситнице, попут чачкалица, упаљача, шибица, дугмића, крпа. Ипак, чињеница да, упркос томе што смо пољопривредна земља, увозимо парадајз, паприку, боранију, пасуљ, купус, па чак и шљиву за коју смо дали 40 хиљада евра, за многе може да буде неразумљива.

"Не треба да нас изненади, ни нас као потрошаче, ни макроекономисте, ни људе који воде бригу о спољнотрговинском билансу са светом што ће нам се појављивати можда и већи увоз воћа и поврћа него што је било. Цена је та која ће многе натерати да праве себи посао", каже Милан Простран из ПКС-а.

И поред тога што увозимо све и свашта, на полицама у радњама већином је домаћа роба, тврде трговци. Увоз диктирају и одређују потребе и жеље купаца.

Давид Вандер Скурен из "Делез групе" каже ако људи траже одређени квалитет а нема га на домаћем тржишту мораћемо да га нађемо у другим земљама.

"Посебну пажњу придајемо земљи порекла, говорим о производима као што је фета сир, парма шунка. Њих морамо да увозимо због њиховог порекла", истиче Вандер Скурен.

Можда нам се чини да је то што увозимо и оно што сами знамо да направимо знак или да је туђе слађе или да преко хлеба тражимо погачу. Ипак, ако желимо да будемо искрени, трговински дефицит од три милијарде евра нисмо направили на иглама већ на локомотивама. Што је, наравно, метафора која није далеко од стварности.