Економски оптимизам у паду

Због страхова да неке презадужене чланице Европске уније неће моћи да се изборе са дуговима и спроведу реформе, оптимизам инвеститора, пословних људи и потрошача у земљама еврозоне је у паду.

Прогноза овогодишњег економског раста за земље монетарне уније, снижена је на 1,7 одсто. У Бриселу кажу да осцилације нису неуобичајене за дугогодишњи економски опоравак.

Превирања на светском тржишту условила су да већина европских земаља бележи спор привредни раст. Дужничка криза и пад економских активности у еврозони, забрињавају Европску комисију, али стручњаци из Брисела поручују да ће земље евра избећи нову рецесију.

"Криза нас је још једном подсетила колико смо сви у Европи тесно повезани. Морамо да нађемо решење за еврозону и Европску унију. Од суштинске важности је да се Европски савет и парламент брзо договоре о реформама и мерама штедње", каже председник Европске комисије Жозе Мануел Барозо.

Италија штеди на локалу

У Италији, у оквиру мера за додатно стезање каиша од 45 милијарди евра, на удару су се нашле локалне власти. Њихови буџети биће радикално смањени, а места са мање од 1.000 становника биће прикључена већим општинама.

Док премијер Силвио Берлускони поручује да Италија мора да штеди, градоначелници протестују.

"На државу отпада 75 одсто јавних трошкова. Ту треба правити уштеде, а не у градским буџетима. Треба смањити број министарстава", каже градоначелник Рима Ђани Алемано.

"Смањују издавања за локалне институције, које су најближе грађанима. Нека размисле о смањењу државних трошкова", наводи градоначелник Милана Ђулијано Писапиа.

Локалне власти у бројним малим, али светски познатим, историјским местима упозоравају на то да реорганизација локалне самоуправе носи ризик од пропадања. Неки градови најављују да ће се отцепити и прогласити кнежевинама.