Грађевинци у петој брзини

После деценије чекања, неким крупним инфраструктурним пројектима у Србији назире се крај. Тако су Београђани, после 30 година, поново били у прилици да кажу да су прошетали новим мостом. Колима ће моћи да га пређу до краја године. После неколико одлагања рокова, за 1. октобар најављује се и завршетак моста код Бешке.

Грађевинске фирме, које се жале да је све мање посла у станоградњи, шансу траже у градњи саобраћајница, а таквих градилишта у Србији тренутно је више од 20.

Лепу слику престонице обећавају градске власти.

"Градимо још два моста, један је почео са припремним радовима пре месец и по дана, то је мост  Земун-Борча и обреновачки мост, који ће ове године као и мост на Ади бити пуштен у саобраћај", рекао је градски менаџер Београда, Александар Бијелић.

Осим што допринсе бољем квалитету живота и лепшем изгледу главног града, мостови, обилазнице, путеви у изградњи имају још једну добру страну.

"Београд инсистира на томе да упосли грађевинску индустрију и долазимо до неколико хиљада грађевинских радника дневно запослених на градилиштима у Београду", каже Бијелић.

Сличне аргументе има и министар инфраструктуре. Уз тврдњу да је Србија данас највеће градилиште, истиче радове на електранама - Костолац, Ђердап, Бајина Башта, али посебно изградњу саобраћајница. За 2013. годину најављује завршетак Коридора 10.

Министар Милутин Мркоњић каже да је Коридор 10 највећа инвестиција у саобраћајној инфраструктури.

"Друга по величини инвестиција у саобраћајној инфраструктури је Коридор 11, аутопут од Београда ка Чачку и трећа врло важна инвестиција, коју често заборављамо, јесте железнички Коридор 10", каже Мркоњић.

Ипак, највише градилишта је у Београду, Војводини, централној и западној Србији. Јужније на карти само су железнички мост преко Велике Мораве и део аутопута од Ниша до границе с Македонијом, чија би изградња требало да буде завршена наредне године.

"Ако би био већи број објеката лоцираних овде да се гради, и ако су то велики инфраструктурни објекти, то би значило за читав крај, за округ и читаву јужну Србију од Ниша на доле, за развој привреде и упосленост нових радника", каже Будимир Михајловић, начелник Пчињског округа.

Вара их утисак да су запостављени, одговара министар инфраструктуре јужним општинама, најављујући да им тек предстоје и инвестиције и изградња.

Мркоњић објашњава да је северни крак најједноставнији за реализацију и у путном и у железничком транспорту.

"Хтели смо да наша предузећа освоје тржиште, да добију референце и да могу да иду ка југу. То је била стратешка одлука", рекао је Мркоњић.

Поред завршетка Коридора 10, регулација водоснабдевања и изградња гасовода само су неки од пројеката који, према најавама, очекују југ Србије. Ако се све буде одвијало по плану, у наредних неколико година и тај регион моћи ће да се похвали и лепшим изгледом и бољим условима за живот.