Нафтни извори Србије

Добијање нафте, гаса и струје из уљних шкриљаца није само уносан, већ и један од најперспективнијих послова у свету. Развијају га и Америка и Кина које имају и највеће резерве.

Инвеститоре све више привлачи и Србија, јер има богата лежишта уљних шкриљаца - око пет милијарди тона. Експлоатацијом ових налазишта, Србија би наредних пола века могла да подмирује шестину својих годишњих потреба за нафтом.

Највеће лежиште уљних шкриљаца је подручје Алексинца. Истраживања показују да само Алексиначки рудници имају резерву од најмање две милијарде тона.

"У односу на читаво лежиште, еквивалентне нафте је 10 одсто. Ако је у питању две милијарде тона уљних шкриљаца, то је 200 милиона тона нафте", каже директор развоја у руднику Ресавица Миодраг Денић.

Србија годишње потроши око три милиона тона нафте. Треба инвестирати најмање 200 милиона евра у постројење за прераду уљних шкриљаца али и поново покренути производњу угља у запуштеним окнима алексиначких рудника у коме је некада радило 700 радника.

"Ми располажемо ресурсима и сада је нама свакако потребно да изаберемо стратешког партенера који би уложио технологију и средства", каже Денић.

Велико интересовање инвеститора

За посао у Алексинцу већ су заинтересоване две естонске компаније, НИС и један инвестициони фонд. Влада најављује да ће до јесени изабрати стратешког партнера.

Процењује се да је уљним шкриљцима богата и источна Србија, околина Врања, Мионице, Ваљева, па је и то прилика за привлачење потенцијалних инвеститора.

"Србија је неистражена у том погледу. Да не говорим о резервама у околини Жагубице и другим подручјима. Свођење тог питања само на Алексинац и околину је последица тога што је то подручје најбоље истражено", каже Владимир Живановић, стручњак за енергетику.

Потрошња нафте и гаса расте. На Балкану се све више улаже у истраживање и производњу енергената из шкриљаца, иако има и замерки да је то скуп процес. Међутим, није неисплатив.

"Очигледно, произвођачка цена нафте из шкриљаца веома је висока, потребно је бушити много бушотина али је ипак нешто нижа него њено добијање из уљног песка. Та нафта је веома квалитетна, тако да је то веома перспективан посао", каже Глигориј Волчек из компаније "Лукоил Оверсиз".

У Европској унији такође преиспитују потецијалне залихе. Аналитичари оцењују да би производња гаса из уљних шкриљаца могла додатно да конкурише "Гаспромовим" испорукама гаса у централној Европи.