Нова златна грозница

Већ годинама цена злата зна само за један правац - навише. Прво су злато куповали само приватни и институционални инвеститори, сада су се на тржишту као велики купци појавиле и централне банке.

Злато је увек на цени у временима кризе или када људи очекују кризу. С обзиром на финансијску ситуацију у многим земљама, такву кризу људи сада очекују, каже Фридрих фон Мецлер, власник франкфуршке приватне банке "Мецлер", преноси Дојче веле.

Уплашени од дужничке кризе која прети Европи и политичке нестабилности у САД, многи инвеститори беже у "сигурну луку" - тренутно унца злата кошта више од хиљаду и по долара и дупло је скупља него пре две године.

"Мислим да ће бити на цени све док не буду решене дужничке кризе у Европи и САД", процењује Еуген Вајнберг, аналитичар тржишта сировина у "Комерцбанци".

Крајем деведесетих година, унца злата коштала је само 300 долара, што је једва покривало трошкове производње. Инфлација је тада била сузбијена и централне банке нису сматрале да је потребно да папирни новац подупиру златом. Широм света производња је била смањена, затварани су рудници злата, а само у Јужној Африци без посла је остало 200 хиљада рудара.

После терористичког напада 11. септембра 2001. године, све се променило. Од тада, у трци за златом нема паузе.

Злато је много више од обичне сировине, оцењује се у анализама "Комерцбанке" и констатује да тренутни развој показује да злато није само заштита од инфлације, показатељ несигурности и замена за долар, него и монета која профитира од слабости две велике валуте - евра и долара.

Неки други аналитичари, међутим, позивају на опрез и сматрају да је много разумније да се имовина увек распореди на више страна. Tребало би да приватни инвеститори део новца уложе и у злато, али одлучити се само за улагање у злато представља ризик који данас многи потцењују.

Процењује се да ће цена унце злата порасти до 1.750 долара, јер злато не купују само приватни инвеститори, него и хеџ фондови и други институционални инвеститори (банке, фондови, осигуравајућа друштва), како би се заштитили од слабог долара.

Расту цена, међутим, највише доприносе централне банке. Тако централне банке земаља у развоју повећавају резерве злата, док су, с друге стране, развијене земље престале да продају злато.

Према проценама, централне банке имају резерве од 27.300 тона злата, а ако се урачунају и резерве ММФ-а и базелске Банке за поравнања, онда је то 30.800 тона - петина од укупно 165.000 тона злата, колико је укупно од почетка писане историје ископано из земље.