Нови удар на дужнике

Од последица кризе коју су изазвале презадужене земље попут Грчке, Ирске и Португала, у Србији највише стрепе грађани који су направили дугорочне аранжмане са банкама, узевши стамбене кредите везане за еурибор.

Европска референтна каматна стопа, која је од почетка светске економске кризе са 5,14 смањена на рекордних 0,9 одсто, поново је у порасту. Од почетка године порасла је са 1,22 одсто на 1,79 процента.

"Уколико некоме ко има кредит од 60.000 евра, порасте каматна стопа захваљујући еурибору за један процентни поен, то значи да ће му рата бити већа од 35 до 40 евра", каже економиста Горан Николић.

Новац због кризе постаје све скупљи, пословање све ризичније, па се и еурибор може вратити на преткризни ниво. Грађани, ипак, не треба да очекују нагли скок камата.

"Дугорочно се може очекивати да ће његова вредност расти, али то се неће десити преко ноћи него у једном следу година испред нас", истиче Душан Узелац са сајта Каматица.

"Поред еурибора, битна је банкарска маржа која се надовезује на ту причу еурибора и она је динамичнија категорија и зависи од стабилности тржишта с једне, и ризика земље, са друге стране", изјавио је Узелац.

Ризик урачунат у трошкове

Чини се да је све неповољнија клима за узимање нових кредита. Банке тај ризик урачунавају у своје трошкове.

"Када су у питању банкарске марже оне су пре кризе на стамбене кредите биле између 3 и 3,5 процената, сада су између четири и пет и то је оно што је сада проблем. Ако неко сада узима кредит, он ће имати низак еурибор, али ће он расти. С друге стране, банка марже не мора да спусти зато што су оне фиксне и то је само добра воља банке", каже Горан Николић.

Грађани могу да калкулишу - да ли узети кредит са променљивом или фиксном каматом, а на банкама је да процене да ли ће одобрити кредит и под којим условима.

Иако је Србија, према оцени стручњака, далеко од америчког сценарија хипотекарне кризе, банке, али и државу, можда би требало да забрине податак да већ сада сваки четврти грађанин не може да отплати кредит на време.