Казне за све, па и за државу

Синдикати су, природно, најзаинтересованији да се оствари иницијатива Социјално-економског савета да се уведе кривична одговорност за послодавце који не исплаћују плате радницима. Ипак, сматрају да предстоји дуг пут до реализације и примене.

Послодавци нередовно исплаћивање зарада правдају лошим економским амбијентом, док је држава, иако је и сама послодавац, спремна да учини све како би се поштовало основно право радника - да за свој рад буду плаћени.

У ситуацији када 300.000 запослених нередовно прима плате, предлог да послодавци због тога кривично одговарају стиже у последњи час, сматрају и стручњаци.

Економиста Михаило Црнобрња сматра да је таква мера изнуђена. "У озбиљним тржишним привредама то не мора да се ради, то је регулисано само по себи, али пошто ми још нисмо завршили реконструкцију привредног система, ово мора да се ради, зато што долази до неликвидности привредног система. Просто, ланчано се преноси", истиче Црнобрња.

Ипак, сличних решења има и у развијеним привредама. У Америци послодавац први пут одговара само прекршајно, а ако поново не плати радника, и кривично.

У складу са светском праксом 

У Белгији скоро читав век сваки газда зна да ће, уколико три месеца не плаћа раднике, две године провести у затвору. Три месеца је просечно кашњење плата у Србији, због чега се Социјално-економски савет одлучио да то буде граница за кривичну одговорност послодавца.

Бранислав Чанак из Уједињених гранских синдиката "Независност" каже да међу послодавцима има доста утицајних људи који ће, вероватно, покушати да ову меру зауставе.

"Један од послодаваца који су нередовни и са платама и са доприносима је држава, па не верујем да ће она направити закон који ће прописати казне за њу и не знам како ће држава кривично да одговара - то не постоји у пракси", наводи Чанак.

Док Унија послодаваца подржава ову иницијативу, остала послодавачка удружења сматрају да то води претварању привредног у кривично право, и да би такве казне требало увести и онима који са плаћањем испоручене робе и услуга касне више од три месеца, а међу њима су и државне институције.

Бранислав Грујић, председник Клуба "Привредник", каже да разуме муку људи који дуже од 90 дана нису добили плату и немају од чега да издржавају породице.

"Али, овим начином то се сигурно неће решити, него ће бити још већег отпуштања и још већег затварања фирми", сматра Грујић.

Министар за рад и социјалну политику Расим Љајић каже да ће предлог синдиката сасвим сигурно бити предмет јавне расправе и да ће се, кроз јавну расправу, доћи до неког коначног прихватљивог решења.

Док се код нас чека предлог измена кривичног закона, суседна Хрватска је из истог разлога измењени закон већ проследила Сабору. Он предвиђа да послодавац може бити осуђен на три године затвора, уколико се утврди да се богатио неисплаћујући зараде радницима.