Органским производима до равномерног развоја

И поред одличних услова у Србији се органски усеви узгајају на само 0,3 одсто обрадивих површина, што је два пута мање од светског просека и 13 пута мање од просека ЕУ, изјавио је председник фонда Органска Србија Бранко Чичић.

Процењује се да се органски усеви у Србији гаје на око 15.000 хектара, али природни ресурси који постоје за такав узгој су много већи, па држава треба да сматра неуспехом свако повећање производње за мање од 100 одсто, рекао је Чичић.

Добром пољопривредном политиком за мање од 10 година Србија могла постати светски лидер у органској производњи,оценио је Чичић

Органска производња хране у свету има раст од 25 одсто годишње, што је највећа стопа раста било које привредне гране, навео је он, истичући да је то једини сектор који прода све што произведе.

Чичић је навео да Србија већ има и одличан Закон о органској производњи, који је донет 2006. године, као и три сертификационе куће које домаћим произвођачима омогућавају да своје производе продају било где у свету.

Дугорочно гледано, органска пољопривреда би могла допринети смањивању разлика између богатих и сиромашних региона у Србији и повећању страних инвестиција, сматра Чичић.

Он је додао да у Србији постоји око 200 произвођача свих врста органске хране, а највећа је производња органских малина.

На инострано тржиште добро су пласиране и печурке, јабуково сирће и готови производи као што су компот, ајвар и слатко, казао је Чичић.

Органска производња подразумева производњу хране засновану на постојећим еколошким системима и циклусима. Користе се традиционалне методе обраде и одржавања земљишта, контроле корова, штеточина и обољења, не загађује се вода, не испошћује земљиште и а третман стоке је хуман, навео је Чичић.

Органска храна не садржи адитиве, пестициде и хербициде, а има више витамина и минерала и развија се у више од 120 земаља, а тренутно највеће обрадиве површине под органским усевима имају Аустралија, Аргентина, Кина и САД.

Производња органске хране скупља је од класичне 30 до 50 одсто, пре свега због великих трошкова око чишћења корова, али је истовремено цена органских производа од 50 до чак 400 пута већа него цена хране која је произведена на конвенционалан начин, нагласио је Чичић.

Као највећи проблем за повећање производње органске хране у Србији он је навео неедукованост пољопривредника и недостатак литературе о тој области.

Због тога ће, како је најавио Чичић у наредних годину и по дана Фонд органска Србија превести и објавити низ приручника у органској производњи.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

четвртак, 19. септембар 2024.
22° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи