Упозорење на нереална обећања

Разговори Владе и ММФ-а почињу у среду у Београду, наредних 10 дана разговараће се о макроекономским кретањима и новом аранжману из предострожности.

У Влади се надају да ће Србија нови аранжман имати до септембра, а из ММФ-а упозоравају на склоност српских политичара да становништву обећавају нереалне пречице до бољег живота, посебно у предизборним годинама.

Пре 20 година Србија је извозила 70 одсто производње, данас 25 процената. Имали смо двоструко већи доходак по становнику од источноевропских земаља, а данас упола мање.

Да би грађани Србије боље живели, из ММФ-а саветују да пређемо на модел раста којим доминира приватни, а не јавни сектор, штедњу и извоз. Што је политички непопуларан задатак, у предизборној години.

Остаје страх од чињенице да су сви српски политичари више него спремни да обећају становништву пречицу до бољег живтног стандарда кроз нереална фискална обећања, посебно обећавајући високе плате у јавном сектору и пензије, или, сувише ниске порезе. Таква врста обећања посебно је примамљива у предизборним периодима.

Правила о фискалној одговорности

ММФ предлаже да политичке партије јавно обећају да ће поштовати правила о фискалној одговорности.

Mинистар за рад и социјалну политику Расим Љајић каже да ће и за ову и за сваку следећу Владу важити стриктна примена Закона о фискалној одговорности.

Према његовим речима, то значи да се средства из буџета не користе у предзборним кампањама и да задуживање државе буде веће него што то Закон о фискалној одговорности подразумева.

Лидер УРС-а Млађан Динкић каже да од партија нико ништа не треба да тражи, ако је Србија о томе донела Закон.

"Што се тиче УРС-а хоћемо да се поштују закони које Скупштина доноси и нема ко са стране да нам говори 'Ово да поштујеш, ово да не поштујемо'", рекао је лидер УРС-а Млађан Динкић.

Минус у државној каси повећавао се у свакој предизборној години и могуће је да се то понови, кажу у Фискалном савету, задуженом за контролу трошења пара пореских обвезника.

Павле Петровић из Фискалног савета рекао је да ће бити значајних притисака са обе стране, као на пример да се порези смањују и да се расходи повећавају, што би довело до вишег дефицита и јавног дуга.

"Плаши нас један такав сценарио. На другој страни је перцепција да већи дефицит и јавни дуг води у привредну стагнацију", навео је Петровић.

Иако су приходи и расходи државе за сада у оквиру планираног, из Фискалног савета упозоравају да прави изазови тек следе, јер простора за смањење пореза и доприноса нема. С друге стране, требало би да држава мање троши, пре свега на субвенције, а да повећа инвестиције.