Ко купује посрнуле фирме?

Према новом закону, осим што краће трају, стечајеви се покрећу аутоматски за сваку фирму која је две године у блокади.

Да би спречили злоупотребе, у Влади најављују да ће први пут увести регистар лица која неће моћи да отварају фирме, а међу њима ће бити и они за које се утврди да су предузећа намерно водили у стечај.

Иако се из стечаја сада углавном продаје распарчана имовина, у запуштеним погонима све чешће, оживљава производња.

Уместо да крај приватизације означи нову еру у којој ће фирме мењати власнике продајом својих акција на берзи, код нас таква трговина мирује, а огласи сваког дана најављују лицитације на којима се продаје имовина предузећа у стечају.

"То је сада најинтеренсантнији сегмент тржишта из простог разлога, јер су и предузећа и имовина у стечају најефтинији, тако да се сада највећи број трансакција обавља са компанијама у стечају", рекао је консултант за инвестирање Владимир Павловић.

Према његовим речима, један број финансијских саветника који се бавио искључиво саветима на тржишту капитала сада се фокусирао на овај нови тржишни сегмент.

У александровачкој "Вино Жупи" признају да је за куповину "Агроекономика" у Блацу цена била пресудна, али је корист обострана. За бивше раднике фирме која је завршила у стечају, то је више од поновног запослења.

Технички директор "Вино Жупе" Александар Алексић рекао је да је интересантно што се нови погон фабрике у Блацу налази у самом центру сировинске базе који је познат по производњи великих количина вишње и шљиве.

Конкуренти купују фирме у стечају

У Србији посрнуле фирме купују углавном компаније које су им раније биле конкурентске. У свету постоје специјализовани фондови који се баве куповином таквих предузећа, ради опоравка и поновне продаје.

Таквом бизнису код нас се, за сада, само саветодавно окрећу инвестициони фондови.

"Очекујем да у каснијем периоду буде довољно заинтересованих клијената који би улагали свој новац у такве пословне подухвате тако да можемо очекивати приватне фондове који ће се бавити куповином из стечаја и код нас", рекао је Павловић.

У Народној банци процењују да ће до краја године још око 10.000 предузећа, због неликвидности, отићи у стечај.

Економиста Данило Шуковић рекао је да стечај сам по себи није лош и да је то једна нормална категорија у тржишној привреди, а то што их имамо више, јер смо у кризи, је очекивано.

Међутим, проблем је што код нас постоји могућност да се користи у спекулативне намене.

Стручњаци оцењују да је регистар оних којима се забрањује отварање предузећа требало увести много раније, када су стечајеви били начин да се радници отпусте без исплате отпремнина или да се, уз отварање нових рачуна, капитал из фирме у стечају пресели у нова предузећа.