Јак динар, слабији извоз

Динар наставља да јача и данас ће достићи највишу вредност у овој години, јер ће званични средњи курс бити 100,5 динара за један евро, објавила је Народна банка Србије.

Инфлација је на рекордно високом нивоу у протеклих годину дана, а динар је све јачи према евру. За лаике то је још једна специфичност српске економије, али за експерте снажан динар није изненађење.

Економиста Миладин Коваћевић каже да капитал долази из иностранства и на девизном тржишту се мења за динаре. "На тај начин повећава се понуда девиза и та средства иду на тржиште хартија од вредности или на репо тржиште НБС", каже Ковачевић.

"Купују се трезорски записи са просечном каматом у висини од 13 одсто, повећава се понуда на девизном тржишту и на тај начин врши притисак на курс ка апресијацији динара", објашњава Ковачевић.

Банкари кажу да је куповина хартија од вредности логичан избор за њих, јер је све мање кредитно способних клијената.

С друге стране, високи приноси на хартије од вредности и стабилан курс одлична су прилика за зараду. "Пословне банке су инвестирале у ове послове, оне су биле и пре и за време кризе инвеститори у репо трансакције државних хартија од вредности", каже Бојан Лечић из "Банке Интеза".

Међутим, према његовим речима, такав курс неће бити дугорочно одржив, јер дестимулише извоз.

Две трећине кредита у Србији везане су за евро, па је то грађанима, уз најаву олакшица у отплати, прилично растерећење. Она трећина која је задужена у динарима, више брине о инфлацији него о курсу.

Осим новца који је инвестиран у хартије од вредности, јачању динара допринели су и грађани из дијаспоре који су дошли у Србију током ускршњих празника. Захваљујући њима, Србија је са око 3,5 милијарди евра трансфера годишње, међу првих десет земаља у свету које примају највише новца од исељеника.