Руски зајам за железнице

Руси ће, због рата у Либији, највероватније у Србију преселити своје послове на изградњи железница, чија је укупна вредност 800 милиона долара.

Делегација руских железница боравила је прошле недеље у Србији и том приликом затражила убрзање пројектовања пруга. Потписивање првог уговора и његова реализација се очекује већ у мају.

Први пројекат, вредан 45 милона долара, могао би да почне да се спроводи већ овога лета. Реч је о изградњи другог колосека пруге Панчево-Београд.

"До 20. маја очекује се усаглашавање пројектне документације, да би око 20. августа могли да почну радови", каже Владимир Јакуњин, председник Руских државних железница, и додаје да све зависи од брзине пројкетовања.

Тај пројекат чини само део инвестиције од 182 и по милиона долара, колико ће Руси уложити у београдски железнички чвор.

Део тог великог посла је и завршетак станице "Прокоп", чиме би се из центра града изместио колосек и станица, и ослободило најатрактивније грађевинско земљиште на левој обали Саве.

Од овога кредита требало би да се обнови и пруга Београд-Бар, што ће коштати око 200 милиона долара, као и да се гради нова пруга, Ваљево-Лозница, у вредности од 276 милиона долара.

"Потписивањем уговора о фазном коришћењу кредита, отвара се могућност да се руски зајам за пругу користи одмах по завршетку пројектовања, а то је велики допринос српским железницама", истиче генерални директор "Железница Србије" Милован Марковић.

Партнерски однос двеју страна

"Однос српских и руских фирми у овом послу треба да буде партнерски", наглашавају из ресорног министарства.

Како кажу, руске железнице имају потребне квалитете за обнову наших пруга и додају да је руска опрема у складу са стандардима Европске уније.

"Од тих 800 милиона долара, бар половину износа вреди само опрема", рекао је за РТС министар за инфраструктуру и енергетику Милутин Мркоњић.

"Нема никакве разлике између руске и опреме са Запада, а биће доста посла и за српске грађевинаре", наглашава Мркоњић.

Министар се нада да ће пројекат бити изведен брзо и додаје да је тај посао велика помоћ српским железницама.

После пројеката на ред долазе преговори руског и нашег Министартсва финансија, који треба да утврде цену капитала. Руска страна каже да ће понуђени услови бити у складу са обећањима, а камата на кредит не би смела да прелази 3,6 одсто годишње.