Заједнички СХС наступ

После састанка председника Бориса Тадића са хрватским и словеначким премијерима Јадранком Косор и Борутом Пахором недавно у Смедереву, поручено је да три земље имају планове за наступ на трећим тржиштима.

Формирана је радна група која ради на оснивању конзорицијума који би наступао на најзначајнијим тендерима у иностранству.

Српска гибаница за доручак, крањска кобасица за ручак и чаша хрватског млека за вечеру није нимало необичан мени за становника такозване Југосфере. Са смедеревске трилатерале поручено је да се жели ићи корак даље, односно да се одређени производи заједно произведу, како би се они извозили на трећа тржишта.

"Када узмете 'аргету', која је најпродаванија паштета, ви заборављате ко је произвођач и ко је власник те фирме. Производи се у четири земље, власник је хрватска фирма, а продаје се по целој Европи и целом свету. Дакле добијате добар и јефтин производ", каже Дмитар Половина, из Словеначког пословног клуба.

Највише се очекује од заједничких пројеката у области грађевине и аутомобилске индустрије.

"Могућност сарадње је на великим инвестиционим пројектима на пример у Алжиру, где је Хидротехника позвала партнере из Хрватске да заједнички наступе на том тржишту. У току су одређене активности када је у питању дрвно-прерађивачка индустрија и сарадња у металском сектору", каже Миливоје Милетић Привредна комора Србије.

Као велики пројекат договорен је ремонт тенкова "М 84", произведених у бившој Југославији, који су извезени у Кувајт. На том послу, чија се вредност процењује и до 400 милиона долара, радиле би српске фабрике, али и компаније из Хрватске и Словеније.

Неравнотежа у размени као сметња

Међутим, ту плановима није крај. "У мају ће поново доћи до сусрета хрватских и српских фирми из области аутомобилске индустрије, јер смо заинтересовани да учествујемо у пословима које има 'Фијат' у Србији", каже Горан Маснец из Хрватске господарске коморе.

Маснец додаје да послови као што су ревитализација локомотива, трамваја, вагона,  нису интересантни само за трећа тржишта, него и за домаћа.

Потенцијална тржишта су арапски свет, где смо некада били веома познати као извођачи радова и произвођачи опреме, али и Русија и Турска због споразума о слободној трговини које Србија има с тим државама.

Међутим, пре наступа на трећим тржиштима важно је да се прекине асиметрија у међусобној сарадњи, кажу економисти.

Економиста Мирослав Здравковић наводи да је ниво сарадње са Хрватском неколико пута нижи од могућег на основу заједничке границе, језика и културе.

"Уколико би се међусобни обим размене повећао са неких 200 милиона евра на милијарду евра, и Србија и Хрватска би, независно од светске кризе, могле да повећају бруто домаћи производ за два до три одсто и да извозе на светска тржишта", сматра Здравковић.

Двадесет година после распада СФРЈ, три републике повезало је заједничко железничко предузеће. Удруживање су најавиле и лутријске организације с простора бивше Југославије. Можда би наступ на трећем тржишту могао бити добитак на лотоу за све три државе.