Чврста економска политика Владе

Влада Србије сматра да су испуњени бројни кључни циљеви утврђени на почетку стендбај аранжмана наше земље са Међународним монетарним фондом (ММФ), али је исто тако свесна и да доста тога још треба да се уради како би се обезбедио модел привредног раста на одрживом нивоу, наведено је у владином писму о намерама упућеном ММФ-у.

Стендбај аранжман нам је, пре свега, омогућио да се ублаже негативни ефекти преливања светске финансијске кризе на Србију из септембра 2008. године, наведено је у писму генералном директору ММФ-а Доминик Строс-Кану, које су потписали премијер и министар финансија, Мирко Цветковић и гувернер Народне банке Србије Дејан Шошкић.

Српска привреда је до сада боље него већина земаља из окружења одолевала утицају кризе, при чему постаје све извесније преусмеравање привреде ка расту који је у већој мери заснован на извозу, указано је у писму, упућеном 21. марта, које је данас објављено на сајту НБС.

"Ослањајући се на остварене резултате, намеравамо да истрајемо у вођењу чврсте макроекономске политике и да убрзамо структурне реформе ради остварења већег привредног раста", наведено је у писму.

Двогодишњи аранжман с ММФ-ом, који је потписан у мају 2009. године, истиче данас, а тим аранжманом Србији је одобрен зајам од 2,87 милијарде евра за јачање девизних резерви и до сада је искоришћено око 1,48 милијарди евра.

Одбор извршних директора ММФ-а одобрио је 8. априла седму, завршну, ревизију свог аранжмана са Србијом.

Даља повећања зарада угрозила би стабилност

Влада Србије ће у 2011. и у наредним годинама спроводити фискалну политику у складу са прописима о фискалној одговорности и неће прихватити захтеве за повећањем зарада који премашују два додатна износа усклађивања, већ предвиђена за мај и новембар. Таква повећања зарада угрозила би фискалну и ценовну стабилност, наведено је у писму.

Да бисмо заштитили најугроженије слојеве становништва, издвојили смо значајна додатна средства у буџету за 2011. годину, указано је.

Истовремено, ако приходи консолидованог сектора државе буду већи од планираних и ако укупна потрошња остане у оквиру пројектованог буџета, планирано је коришћење дела додатних средстава за ограничене, наменске и једнократне исплате запосленима у јавном сектору и пензионерима. Међутим, максимални ниво тих једнократних исплата био би ограничен на 0,35 одсто бруто домаћег производа (БДП), наведено је у писму.

Како се указује, висока инфлација у последњих неколико месеци последица је првенствено раста цена хране у свету и код нас, али и кумулативног утицаја номиналног слабљења динара.

Дефицит текућег рачуна се у 2010. процењује на седам одсто БДП-а, што је знатно боље од очекивања и то, захваљујући већем приливу дознака, али и нижем спољнотрговинском дефициту.

Релативно високи номинални приноси на државне записе довели су до преокрета у приливу капитала у последњих неколико месеци. Појачани интерес страних инвеститора резултат је бољих економских показатеља и унапређеног регулаторног оквира мера, укључујући усвојена правила о фискалној одговорности.

Захваљујући томе, динар је забележио извесно јачање, а престала је и потреба за званичним интервенцијама на девизном тржишту, наведено је у писму.