Русија одустаје од Јужног тока?

Русија разматра могућност одустајања од изградње гасовода Јужни ток, пише московски Комерсант. Судбина гасовода била је једно од главних питања током јучерашњих разговора премијера Турске и Русије, Реџепа Тајипа Ердогана и Владимир Путин.

Потпредседник руске владе Игор Сечин, који је учествовао у разговорима, рекао је листу да Москва може да одустане од идеје изградње подводног гасовода Јужни ток.

"У садашњем тренутку 'Гаспром' и влада проучавају различите могућности минимизације трошкова при реализацији пројекта Јужни ток. Варијанта изградње погона за производњу течног гаса на Црном мору може бити додатак или једна од алтернатива гасоводу. При томе, погон за течни гас може бити изграђен и на северу, код налазишта Јамал", рекао је Сечин.

Москва је тиме први пут признала да варијанта са изградњом погона за производњу течног гаса на обали Црног мора, за који је премијер Владимир Путин задужио министра енергетике Сергеја Шматка прошле недеље, може постати не допуна, већ алтернатива подводној цеви и довести до одустајања од Јужног тока у првобитној варијанти, наводи лист.

Портпарол руског премијера Дмитриј Песков рекао је листу да је завод за течни гас хармонични део пројекта Јужни ток.

"У случају да се суочимо са непремостивим препрекама при реализацији пројекта, тај саставни део може постати и пуна алтернатива гасоводу", додао је Песков.

Тврд став Турске

Комерсант пише, позивајући се на изворе, који су учествовали у јучерашњим преговорима у Кремљу, да је на тражење алтернативних могућности Русију натерао управо тврд став Турске о својој екслузивној економској зони.

Лист подсећа да се Путин са Ердоганом договорио о томе да гасовод прође управо кроз турску територију, још у августу 2009. године, када су Турци обећали да ће брзо дати дозволу.

Партнер РусЕнерџи Михаил Крутихин рекао је дневнику да се у замену Москва сложила са изградњом нафтовода Самсун-Џејхан, који одговара Тусркој, на штету сопственог пројекта Бургас-Александропулис и изашла у сусрет око изградње прве атомске централе у Турској.

Комерсант пише да Анкара тако и није дала коначан одговор мада се обавезала да ће то учинити још до 10. децембра прошле године.

"Уместо тога, "Гаспром" је у фебруару добио дозволу за геолошка и сеизмолошка испитивања, а коначну дозволу Турска је обећала 1. новембра", додаје дневник.

"Не разумемо узроке кашњења. Турски партнери нам говоре да "Гаспром" није дао неопходна документа за тај пројекат. А "Гаспром" не може да их да, јер је тек сад добио дозволу за испитивања која треба да почну 31. маја. Мислимо да је то предмет за разговор", рекао је Сечин.

Према његовим речима, управо та тема била је предмет детаљног разговора Медведева и Ердогана, који је трајао два сата дуже од планираног.

При том су после скоро петочасовних разговора потписана два скоро безначајна документа, наводи Комерсант.

Лист пише да експерти сматрају да претња Москве одустајањем од Јужног тока представља покушај притиска на Турску.

"Сви разговори о изградњи погона за течни гас су блеф за турске уши. Ако се заиста буде градио погон, онда ће морати да се граде терминали за регасификацију у Бугарској или Румунији. А изградња погона на Јамали је утопија, јер је пловидба тамо могућа свега два месеца годишње", сматра Михаил Крутихин.

Шеф East European Gas Analysis Михаил Корчемкин оцењује да пловидба бродова са плином по и тако преоптерећеном Босфорском мореузу, није најбоља идеја.

"Поред тога, кроз мореуз не могу да прођу велики танкери којима је транспорт најјефтинији", додаје Корчемкин.

Крутихин сматра да Анкара одлично разуме маневар Москве, и да Русија не може да одбаци Јужни ток, јер ће то бити сувише велики ударац за премијера и све споразуме који су потписани са земљама Источне Европе.

"Турци ће и даље извлачити уступке од Москве, смањујући цене на гас за себе. У сваком случају, преговори ће се одуговлачити", додао је Крутихин.

Москви се не жури

Росијскаја газета пише да се Русија не жури са коначним одговором на молбу Турске да јој јефтиније продаје гас.

Будући магистрални гасовод Јужни ток, заједнички пројекат "Гаспрома" и италијанског Енија, требало би да преноси руски гас испод Црног мора, цевоводом дугачким 900 километара, до Бугарске и преко Србије до других европских земаља.

Вредност инвестиције је процењена на 20 милијарди евра, капацитет гасовода требало би да буде 63 милијарде кубних метара годишње, изградња би требало да почне у 2013. години.

Деоница гасовода кроз Србију би требало да буде дуга 450 километара, с капацитетом од 36 до 41 милијарде кубних метара гаса годишње.

Вредност инвестиције у тај део гасовода биће најмање 700 милиона евра.

Према ранијим информацијама, постојала је дилема да ли ће Јужни ток у Србију ући код Зајачара или у близини Ниша.

Русија је већ потписала споразуме о изградњи Јужног тока са Бугарском, Србијом, Мађарском, Грчком, Словенијом, Хрватском и Аустријом.