Банка за помоћ извозницима

Колико ефикасно је коришћен новац из буџета намењен подстицајима и инвестицијама кроз НИП, Фонд за развој или Гарантни фонд нико не зна. Резултатима нису задовољни ни економисти, а изгледа ни премијер Мирко Цветковић, који је најавио оснивање националне Развојне банке преко које би држава требало да помогне извозном делу привреде и малим и средњим предузећима.

Када и са колико новца основати развојну банку и за које пројекте, одговор ће дати консултанти немачког Ка-Еф-Веа (KfW), банкарске групе која инвестира развојне пројекте у земљама у развоју, која у Немањиној управо ради студију изводљивости њеног оснивања.

У кабинету премијера, објашњавају да је циљ да се подржи развој малих и средњих предузећа и производња за извоз, касније можда и ликвидност фирми и изградња локалне инфраструктуре, али да се неће бавити финансирањем крупних пројеката као што је Коридор 10.

"То није развојна банка, уколико се не бави развојем, а развој је само у крупним пројектима, онда је она подстицајна банка за регионални развој, евентуално, развојна банка за мала и средња предузећа," каже економиста Махмут Бушатлија.

Бушатлија наводи да је потпуно јасно да се банка неће бавити државним развојем, већ само малим и средњим предузећима, без перспективе док немају ослонац у великој крупној привреди.

Привредници од Развојне банке очекују повољније кредите и да њоме управљају стручњаци, а не политичари.

"Важно је да се заустави ниво технолошке заосталости, повећа конкурентност српских компанија, смањи спољнотрговински дефицит и финансирање инфраструктурних пројеката који не тако брзо враћају средства", каже председник Привредне коморе Србије Милош Бугарин.

Требало би да Развојна банка преузме послове Гарантног фонда и Фонда за развој.

Оснивачки капитал биће обезбеђен из буџета, тврде у Влади. Иначе, такве институције постоје у четрдесетак земаља. На пример, оснивачки капитал Хрватске банке је милијарду евра.