Зачарани круг неликвидности

У Србији је тренутно 64.437 блокираних рачуна предузећа и радњи. Међу њима су и комунална предузећа.

Од 1. јануара 2011. године, правна лица, радње и удружења која су у блокади дуже од две године иду у аутоматски стечај. Велики део таквих фирми су јавна комунална предузећа која у зачарни круг неликвидности нису дошла својом кривицом, па се на прсте могу набројати она која опстају.

После тешкоћа у наплати потраживања у локалним самоуправама, Народна банка Србије наложила је да 600 јавних комуналних предузећа евидентирају потраживања и дуговања да би се избегла блокада рачуна и њихов аутоматски стечај.

Невенка Ђорђевић, директор Јавног комуналног предузећа Крушевац каже да им 30 милиона динара дугују физичка лица за изношење смећа, а 50 милиона правна лица, такође за изношење смећа. Од тог дуговања, половину сноси само једно предузеће.

У Привредном суду је прошле године, што у процесу брисања, што у стечајном поступку око 19.000 предмета. После позива за стечај и наплате таксе, суд има рок од 60 дана у којем се траже повериоци који могу да продуже рад фирме.

Према закону, институције које је основала држава, попут школа, војске, полиције, болница, не могу да оду у стечај због њихових неплаћања обавеза. У том случају "дебљи крај" извлаче јавна комунална предузећа, која су им испоручила воду, енергенте, репроматеријал.

"Уколико дође до стечаја због дуготрајне немогућности плаћања, он се отвара и затвара, имовина прелази у државну својину, док се одлуком државне агенције за имовину, може поново отворити ново јавно предузеће", рекао је Миленко Павловић, привредни саветник.

Просек чекања наплате потраживања у Данској је 17 дана. Словенци и Хрвати то законски ограничавају на 45 односно 90 дана, док је у Србији тај просек 128 дана.

Зато у Народној банци верују да ће продајом "Делта Максија" тај просек бити смањен у корист добављача.

"Не знамо који су добављачи Делта Максија у блокади. Али је сигурно да таквих има поготово када су у питању предузетници, тако да врло с нестрпљењем очекујемо да те паре буду упумпане и када се то деси даћемо информацију како се то одразило на ликвидност", каже Ранко Алексић, директор Принудне наплате НБС.

Државним органима, министарствима, али и Домовима здравља у прошлости често су били блокирани рачуни.

Сада је ситуација доста побољшана. Томе ће допринети и пропис да ће од 2012. године судовима бити упућивана предузећа која су неликвидна најмање годину дана чиме ћемо доћи до чистијих рачуна.