Расипање енергије

Енергија цури напоље због дотрајале столарије и позора који не дихтују. Зими је тешко загрејати, а лети расхладити просторију. Такви прозори на кућама, становима, у пословним просторима у Србији су честа слика. Читава градња до 80-их година прошлог века захтева обнову.

"Око 75 одсто зграда има недовољну или никакву изолацију, где су заменом прозора могуће уштеде чак и до 80 процената. То су стари прозори који су већ дотрајали и исушили се", каже Димитрије Лилић из Агенције за енергетску ефикасност Србије.

Губици енергије су већи и уколико су зграде изложене ветровима, а зависи и од врсте грејања.

Замена прозора са уградњом у стану од 60 квадрата кошта и до 80 хиљада динара. Анализе показују да се, на рачунима за струју или грејање, тај посао исплати за отприлике пет година.

"Куповна моћ је толико опала да ће се људи тешко самостално одлучивати на овакав корак, уколико нису на неки начин додатно стимулисани", сматра Маја Тодоровић, професорка Машинског факултета у Београду.

Оснивање фонда за енергетску ефикасност

Србија у овој години, која је проглашена годином енергетске ефикасности, оснива и фонд за енергетску ефикасност.

Банке већ дају кредите за ту намену, а у Влади најављују и субвенције. У сарадњи са Агенцијом и невладиним сектором, покренуте су и бројне акције како би локалне самоуправе олакшале грађанима тај посао.

"Скоро све општине и градови су одредили енергетску ефикасност као један од својих приоритета, а напредније средине већ имају енергетске менаџере и спроводе мере у области енергетске ефикасности. Резултати показују да су уштеде веома велике, тако да могу део свог буџета да преусмере на неке друге ствари", истиче Ана Бован из Централноевропског форума за развој.

Анализе београдског Машинског факултета показују да на српском тржишту има квалитетне столарије од разноврсних материјала.

Произвођачи се, кажу на факултету, све више придржавају стандарда које у тој области прописује Европска унија.