Раст Београдске берзе

Промет и раст цена акција сврставају Београдску берзу међу три у свету које од почетка године бележе највећи раст. Страни инвеститори поново су водећи купци на нашој берзи, а промет је већи и бесплатним акцијама. Чак два милиона грађана до сада је дало налог за продају.

Индекс који прати кретање најпрестижнијих акција Београдске берзе од почетка године порастао је више од 17 одсто.

Само у једном дану, на "Београдској" берзи закључено је и 110 000 трансакција, што је примера ради, годишњи промет "Љубљанске" или "Софијске" берзе.

За такву динамику заслужне су првенствено хартије НИС-а и Аеродрома. Иако цене акција углавном расту, и даље су ниске и повољне за куповину.

Чак 60 одсто купаца на нашој берзи су странци.

"То су превасходно професионални или финансијски инвеститори, има и наших компанија које су ту виделе начин за оплодњу слободних средстава, али ту су и домаћа физичка лица", каже Гордана Достанић, директорка Београдске берзе.

Богатију понуду на берзи, колико могу, користе и домаћи инвестициони фондови. Међутим, њихов проблем је недостатак новца, јер располажу са укупно 10 милиона евра, док су пре кризе имали шест пута више. У међувремену, грађани су повлачили улоге из фондова док су акције у које су фондови уложили падале.

"Иако је у последње две године више друштава за управљање вратило лиценце него што их функционише, фондови који су тај тежак период прегурали, успели су да консолидују свој портфолио и последњих месец дана су у плусу", каже Владимир Драшковић из инвестиционог фонда "Фима".

Берза чека еврообвезнице

Држава је недавно емитовала и дугорочне обвезнице, први пут у еврима, које је продавала Управа за јавни дуг, а када ће стићи на берзу, нико са сигурношћу не може да прогнозира.

"То зависи од оних који су их купили, а купила су их осигурања, да их држе у свом портфолију јер је су то сигурне хартије. Уколико неком буде потребан новац, онда ћемо их видети на тржишту, али не верујем да ће то бити моментално", наводи Милко Штимац, из Комисије за хартије од вредности.

Трговање обвезницама старе девизне штедње, које је предњачило, преполовљено је када су на Берзу стигли "НИС" и "Аеродром". Хартије "Аеродрома" стартовале су са 632 динара, у међувремену су расле до 700, али и падале до 439 динара.

Акције "НИС-а", у односу на почетних 505 динара, варирале су мање, у распону од око 60 динара. Већ 16 марта "Гаспроњефт" има обавезу да за њих понуди 506 динара.

Они који су акције купили онда када су биле најефтиније, на добитку су 64 динара по акцији, а имајући у виду кретање курса, реална добит је већа.