Задруга побољшава пословање

У последње две године, земљорадници су самостално, али и уз помоћ Министарства пољопривреде основали неколико задруга, тако да сада сигурније улажу у посао. Истовремено, и оно мало задруга што је остало у селима углавном живи од трговине, од маржи. Ипак, најтеже је сељацима који немају ни такву задругу.

Око 1.400 задруга ради, док је на више од 350 у последњих десетак година стављен кључ у браву.

Према подацима Задружног савеза Србије, оне које послују сарађују са око сто хиљада домаћинстава, или само са трећином сеоских газдинстава. Служе као сервис, јер пољопрвиредницима, у замену за пшеницу, кукуруз и друго дају репроматеријал.

Данка Манојловић из Земљорадничке задруге "Будућност" у Добановцима објашњава да сељаци преко задруга узимају на паритет, јер нису у стању да сами плате сетву. Према њеним речима, у последње време паритети су све лошији и лошији, неповољни за сељака.

Наши пољопривредници су најчешће препуштени сами себи - тако је у источној и западној Србији и на југу, где нема ко да им помогне, а сами се нису организовали.

У Европској унији, регистровано је више од 50.000 кооперавита, задруга. Многе имају хладњаче, млекаре, кланице, а власници су фармери који у зависности од улога деле добит.

Задруга помогла извоз

Захваљујући већим произвођачима воћа, и код нас је основано осам задруга које имају прерађивачке капацитете. У околини Чачка, двадесеттроје пољопривредника, уз помоћ Института за воћарство у том граду, својим парама подигло је модерну хладњачу капацитета 1200 тона.

Томислав Јелић из села Миоковаца код Чачка, каже да је од септембра кренуо живот задруге, да имају стално запослене, кренуо је и извоз за Руску федерацију, где задруга директно извози своје производе.

Небојша Јовановић из Атенице код Чачка сматра да је тај систем удруживања нешто што ради Италија и све земље које се баве напредном производњом.

Само материјални интерес може да удружи сељаке да уложе у мање задружне прерађивачке капацитете, истичу агроекономисти, јер тако могу доћи до сигурнијег тржишта и очекиване зараде.

На пример, ових дана килограм јабука из хладњаче руски трговци плаћају 50 евроценти, што је одлична цена, па се може очекивати да ћемо на тржиште Руске федерације ове године продати воћа за више од сто милиона долара.