Спајањем до мегаберзе?

Вест о могућој фузији берзи у Франкфурту и Њујорку проширила се финансијским тржиштем стреловитом брзином, а лаконска реакција партнера да "још није ништа одлучено", али и да су преговори "већ релативно далеко одмакли", сведочи да је Ројтерсова информација била много више од пуке гласине.

То је као када бисте фузионисали Интер и Реал, тотална лудница, коментар је једног брокера на најаву да би две велике светске берзе могле да се удруже.

Врло брзо су се појавили и неки детаљи могуће мегафузије на тржишту капитала: начелно би то била фузија "међу једнакима", али би Немачка берза у Франкфурту ипак била "нешто једнакија" од њујоршке, која од 2007. обухвата берзе у Њујорку и Паризу, Амстердаму, Бриселу и Лисабону.

Однос 60:40 у корист немачке берзе је резултат тренутне тржишне вредности акција две берзе, јер је франкфуртска вредна око 15 милијарди долара, а њујоршка "само" 9 милијарди.

На чело удружене берзе, која би била највећа на свету, требало би, ипак, да дође њујоршки директор Данкан Нидерауер, а и седиште нове берзе било би с оне стране Атлантика.

Директор немачке берзе Рето Франчони би остао у Франкфурту, али би био председник Управног одбора фузиониране берзе.

О озбиљности ове намере говори и то што је у среду, кад је након завршетка трговања на берзи у Франкфурту и објављена вест, повучено трговање деоницама немачке берзе, мада је и тако њена вредност порасла за три одсто. До договора би могло доћи већ овог месеца.

Међу берзама, иначе, већ дуже време траје талас фузија, а немачка берза је досад тешко налазила партнера, јер се мало ко осећа угодно са таквим дивом у својој кући.

Франкфурт се надао фузији с Лондоном, али је он кренуо властитим путем и планира фузију с берзом у Торонту. Франкфурту је леђа окренуо и Еуронекст у Амстердаму, па берза у Варшави...

Но, сада би немачка берза, ипак, могла наћи партнера с којим би се могла мерити у тежини.

Преговарачи у Њујорку и Франкфурту би фузијом могли остварити уштеде од око 300 милиона евра, али синергија није најважнији разлог могуће фузије и стварања такве мегаберзе.

Класична тржишта хартијама од вредности су већ дуго под притиском да снизе своје трошкове не би ли издржала трку с алтернативним тржиштима, односно трговином преко интернета.

Други разлог је свакако и изазов који читав Запад чека пред све снажнијим Далеким истоком, а Франкфурту је додатни мотив и све гласније размишљање у ЕУ о увођењу нових, строжих правила против шпекуланата.