У продавницу к'о у драгуљарницу

Куповна моћ у Србији опада, потрошачи све ређе улазе у продавнице и све мање купују. Половину кућног буџета, просечан потрошач троши на основне потребе, главни је закључак истраживања Агенције за истраживање тржишта ГФК. Продаја је стагнирала и у свету, мада се чини да су ове године европски потрошачи нешто оптимистичнији.

Претходних година, криза је углавном погађала нижу и средњу класу, а сада је осећају и они са нешто већим приходима.

"Оно што је потребно, то се и узима. Што може да прође без неког трошка то се, једноставно, мора заборавити", каже један грађанин.

"Рачуне плаћамо колико стигнемо. Вечито балансирамо између дозвољеног и недозвољеног минуса", признаје једна Београђанка.

"Криза овде, криза тамо. Гледаш где ти је јефтиније. Нећеш да купиш нешто за пет фунти, ако можеш за две", каже Јока Ратинац, повратница из Енглеске.

Купац у Србији опрезно троши.

"Потрошачи све ређе иду у куповину. Купују мање количине. Имају и све мање новца на располагању. Стратегије су да се све више пажње обраћа на промоције. Такође, битно је да се ове године употребљавају картице и чекови све више и све више се улази у неки недозвољени минус који се све теже враћа, каже Горан Тинтор из Агенције за истраживање тржишта ГФК.

И у свету се мање троши, а слика се разликује од земље до земље.

"Људи су и даље веома пажљиви при куповини. То је последица велике кризе". Они више обраћају пажњу на новац и за узврат очекују квалитет", наводи  Томас Красни, директор Агенције за централну и источну Европу.

Просечна српска куповина вреди 4.000 динара. Ове године, плате неће расти изнад стопе инфлације. Повећања ће бити обезвређена, па се повећење промета не очекује.