Измењена потрошачка корпа

Министар трговине Слободан Милосављевић представио је, са представницима Републичког завода за статистику, нову потрошачку корпу, као начин за праћење животног стандарда по методологији која је потпуно усклађена са стандардима статистике "Евростата".

Милосављевић је објаснио да ће се куповна моћ рачунати за трочлано уместо четворочлано домаћинство, због чињенице да просечна породица у Србији има 3,1 члана. Број артикала у минималној потрошачкој корпи повећан је са 39 на 63, а у просечној са 49 на 75.

По старом обрачуну просечна корпа у децембру прошле године вредела непуних 40 хиљада динара. Да би се напунила била је потребна једна просечна плата. По новом обрачуну она је око 13 хиљада скупља и вреди 1,33 просечне плате.

У новој потрошачкој корпи налазе се, између осталог, и кукурузно брашно, спанаћ, зелена салата, поморанџе, чајне кобасице,виршле, свежа морска риба, и неколико врста хлеба и пецива.

Иначе, грађани Србије на храну и пиће просечно троше троструко више од становника Европске уније. Хрвати и Црногорци троше мање за исте намене. Једино Македонци троше неколико процената више од нас. Ипак, и то може да се промени, ако се остваре прогнозе наших економиста о знатном расту цена у првом полугодишту.

Међутим, министар трговине Слободан Милосављевић каже да се не би сложио са констатацијом да ћемо имати јако висок раст цена у првом полугођу, а мирнији у другом.

"Верујем да ће ова година када су цене у питању бити мирнија него што је то била претходна,са нешто нижим нивоом инфлације у односу на прошлу годину", рекао је Милосављевић.

Руководилац истраживања о потрошњи домаћинства Републичког завода за статистику Владан Божанић рекао је да се и минимална и просечна потрошачка корпа израчунавају на основу анкете о потрошњи домаћинства, усклађене са свим регулативама ЕУ, која се ради на узорку од 4.400 домаћинстава на сваке две недеље.

Нова потрошачка корпа прати реалност и потрошњу домаћинстава знатно боље и квалитетније него стара, додао је Божанић.

Стандарди ЕУ за израчунавање потрошачке корпе

За израду минималне потрошачке корпе узет је стандард ФАО-а, по коме је граница за израчунавање те корпе нутриционистички минимум од 2.280 килокалорија. Коришћена је и ОЕЦД скала, па је узето у обзир да деца и одрасли не користе исте количине у потрошачкој корпи.

Саветник у Министарству трговине Србије Стипе Ловрета рекао је да ћемо са новом потрошачком корпом, на бази решења која се примењују у ЕУ, добити реалније податке и да ће моћи да се упоређујемо са земљама региона и Уније.

Индикатори нове потрошачке корпе битни су за Владу Србије за вођење економске и социјалне политике, за предузећа да се зна структура потрошње и да се утврде тржишни потенцијали, као и за потенцијалне инвеститоре који треба да дођу на наше тржиште.

Ловрета је навео да у структури потрошње просечног домаћинства у Србији на храну и безалкохолна пића одлази 41 одсто, док је то у ЕУ 12,7 одсто и да више трошимо за алкохолна пића и дуван него за образовање.

Саветник у Министарству трговине напоменуо је да то министарство не размишља о замрзавању цена.

Ловрета је на представљању нове потрошачке корпе у Србији рекао да је замрзавање цена супротно политици коју води Министарство трговине и није начин да се штити стандард грађана.

"Решење је адекватна социјална политика која треба да буде усмерена ка социјално угроженом делу становништва у Србији", рекао је Ловрета.

Према његовим речима, замрзавање цена било ког производа омогућило би имућнијим категоријама становништва да купују производе по нижим ценама, а социјална политика треба да буде окренута ка сиромашнима.