Добра продаја луксузних станова

Иако постоји потреба за великим бројем станова, грађевински сектор у Србији има проблема, због недостатка посла. Без обзира на смањени број изграђених станова, на смањену продају и куповину, протекла година била је година благог опоравка, када је реч о тржишту некретнина.

Стручњаци кажу да се недовољно гради нових станова, добро се продају луксузни станови, а лоше пословни простор.

Током последње две године, грађевинци трпе велике последице економске кризе, између осталог и услед повећане опрезности банака при одобравању средстава за пројектно финансирање, док с друге стране купци који узимају прескупе стамбене кредите упадају у неку врсту дугогодишњег дужничког ропства.

Александра Кон из агенције за промет некретнина "Алка" каже да тренутно на тржишту има мање нових станова.

"Инвеститори су застали, криза их је погодила, продају се више стари станови, што је можда за купце добро, јер су ту папири уреднији. Купци су и даље људи којима су помогли родитељи, најчешће на начин да су продали један, па купили два стана, и наравно кредитни купци", каже Александра Кон.

Продаја луксузних станова бележи позитиван тренд.

Инес Радовић из "Империјал градње" каже да је у том смислу Србија слична свету, тј. да најлуксузнија и најквалитетнија роба и некретнине на најелитнијим локацијама увек имају своју клијентелу.

"Најскупљи станови на елитним локацијама се данас у Београду јако добро продају", каже Радовићева.

Стране инвестиције у пословни простор

Стране компаније су, последњих година, инвестирале највише у пословни простор, кога данас има за петину више него што је потребно.

Јован Вујић из међународне консултантске куће "Данос" каже да изгледа да је тржиште дотакло дно у смислу ренти и општих услова закупа, тако да се, свакако, не може очекивати даљи пад, већ благи опоравак целокупног тржишта непокретности, што зависи од више фактора, а један од фактора је општи опоравак целе економије.

"Не видим сад ту значајан пад цена, осим у случају кад држава уђе у пројекат социјалних станова, где ће, ипак, својим мерама учинити цене тих станова доступнијим грађанима", каже Вујић.

Држава је понудила пројекат јефтиних станова од 1300 евра по квадрату.

Министар за инфраструктуру Милутин Мркоњић каже да држава мора да створи услове да цена стана буде реална цена која је данас на тржишту.

"Ја и даље говорим о тих 600 евра и знам да ћу имати сукоба и са мојим колегама у Влади, али то је реална цена коју грађанин Србије може данас да плати, а држава мора да створи услове да ту цену и успостави", каже Мркоњић.

Масовне градње која би оборила цене још нема. Стране банке које у Србији нуде стамбене кредите по много већим каматама него у земљама одакле су и то објашњавају високим ризиком пословања у Србији.

Просечна рата кредита је већа од просечне плате, а и кредити које субвенционише држава неповољнији су него прошле године.