Повратак на стара тржишта

Представници грађевинских предузећа из Србије састаће се у фебруару са колегама из Хрватске, да би се договорили на којим ће великим инфраструктурним пројектима у свету заједнички наступити. Грађевинци би могли би да се врати на тржишта Либије, Алжира, Ирана и бивших совјетских република.

Зависно од тога шта буде договорено 20. фебруара на састанку српских и хрватских грађевинара, домаће компаније могле би, заједно са колегама из окружења, да се врате на међународно тржиште где су некада успешно градиле, а послови се мерили милијардама долара.

Посустала грађевинска оператива могла би да врати бар део некадашњих успеха на већ познатим тржиштима, у Либији, Алжиру, Ирану и бившим совјетским републикама.

Горан Родић из Одбора за грађевинарство Привредне коморе Србије напомиње да је то добра прилика да са хрватским извођачима наступимо заједнички у пројектима у земљама где смо некада успешно радили.

Према Родићевим речима, већ постоји интересовање за њихове грађевинске услуге у Либији, Алжиру, Ирану, Русији и Казахстану.

Изградња војне болнице у Либији, стамбених објеката и аутопутева у Алжиру, само су неки послови који се помињу.

Петар Марић, из хрватске грађевинске компаније "Хидроелектра нискоградња", каже да заједнички наступ може дати далеко повољније и квалитетније резултате, него да се самостално покушава широм света.

Василије Мићић из компаније "Путеви Ужице" напомиње да је највећи проблем у пословању ван Србије у банкарским гаранцијама, и додаје да у земљи не постоји ниједна фирма, са најмање 500 милиона евра обрта, која ми могла да конкурише за неки кредитни аранжман.

"Без наступа у иностранству наша ће оператива да се угуши, да нестане", сматра Мићић.

Без банкарских гаранција и измирења старих дугова, домаћа предузећа тешко могу да се упусте у велике послове.

Министар за инфраструктуру Милутин Мркоњић рекао је да ће, наредне недеље, на састанку са министром Динкићем и банкарима, направити предлог да се оформи развојна банка.

"Развојна банка ће пратити наступ наших предузећа у иностранству", рекао је Мркоњић.

У Министарству за инфраструктуру сматрају да је услов за наступ домаћих предузећа у иностранству завршетак пројеката у земљи, где домаће компаније, које сада учествују као подизвођачи, стичу значајне референце.

Грађевинска индустрија Србије запошљава 127 хиљада радника.

Број коментара 9

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.