Статистика животног стандарда

Београђани, Новосађани и Панчевци имају најбољи стандард, а најнеповољнији услови за живот су у Ваљеву, Нишу и Краљеву, показују подаци Републичког завода за статистику.

Београд је једини град у Србији у коме је просечна зарада већа од вредности просечне потрошачке корпе, док Ваљевцима, са просечном зарадом од око 28.000 динара, месечно недостаје десетак хиљада да напуне просечну потрошачку корпу.

Директор Републичког завода за статистику Драган Вукмировић каже да се најбоље живи, односно да је највећи стандард у Београду, затим у Војводини, па онда у централном делу Србије.

"Корелација је јасна са величином града. У великим градовима се боље живи него у мањим срединама", каже Вукумировић.

Прошле године најскупљи килограм хлеба, плаћали су грађани Суботице, готово 79 динара, Лесковчани упола мање. У Сремској Митровици уље је у просеку коштало испод 100 динара, најскупље је било у Краљеву, осам динара више.

Панчевци су пили најјефтинију кафу, 620 динара за килограм, а Новосађани најскупљу, готово 770. Градски превоз у Лесковцу био је 25 динара, упола јефтинији него у Смедереву и Нишу. Најнижу цену централног грејања, испод 40 динара, плаћали су Лесковчани, упола мање од становника Сремске Митровице.

Ниже цене услуга у мањим градовима

Економиста Горан Николић каже да су предности живота у мањим градовима значајно ниже цене услуга.

"Ниже су цене угоститељских услуга, такси услуга, паркирање, приватна здравствена заштита, као и на пример фризерске услуге", каже Николић.

Само здрава конкуренција може донети ниже цене и подићи куповну моћ, кажу у потрошачким организацијама.

Зоран Николић из Националне организације потрошача Србије каже да је очигледно да у Србији не постоји здрава тржишна конкуренција, јер да је тако постојао би бар неки од водећих светских маркета.

"Постоје бројна објашњења зашто је то тако, међутим очигледно је да се у нашој земљи потрошачима не дозвољава једно од основних права, а то је право на слободан избор", каже Николић.

Током прошле године цене су у просеку порасле за 10,3 одсто. Највише су поскупеле здравствене услуге, одећа, обућа, намештај, ствари за кућу и текуће одржавање.