Скок српског извоза

Спољнотрговинска размена Србије са светом за 11 месеци прошле године износила је скоро 24 милијарде долара, што је 8,1 одсто више него у исто време годину дана раније, а главни подстицај расту спољнотрговинске активности дао је извоз.

Србија је на инострано тржиште извезла 8,8 милијарди долара или 16,3 одсто више него у 2009. години, док је стопа раста увоза била скромнија и износила је 3,9 одсто, резултат је анализе Института за тржишна истраживања (ИЗИТ).

У ИЗИТ-у истичу да је извоз порастао због стимулативнијег девизног курса, реактивирања неких водећих производних капацитета, као и због раста цена пољопривредних сировина, метала и неметала на светском тржишту.

У 2010. години отупела је и оштрица светске економске кризе, повећана је извозна тражња чиме је створен простор да постојећи производни капацитети у Србији буду више ангажовани.

У ИЗИТ-у сматрају да би Србија изашла из економске кризе, није довољно имати реалну вредност домаће валуте и растућу тражњу из иностранства него и шири производни асортиман заснован на високој технологији како би извоз по јединици производа имао знатно вишу вредност.

Без тих резова, базираних на улагњу државе у све видове инфраструктуре али и на креирању стабилног и стимулативног правног амбијента уз ефикасан државни апарат, нема озбиљних страних директиних инвестиција, а без њих ни промене постојеће производне и извозне робне структуре, указали су у ИЗИТ-у.

У робној структури извоза тренутно доминирају интермедијарни производи са учешћем од 65,4 одсто што је 27,8 одсто више него годину дана раније, а томе су, поред опоравка извозне тражње допринеле и повећане цене већине сировина.

У структури српског увоза доминирају сировине и репроматеријали док је увоз опреме смањен за чак 28,1 одсто.

Велико смањење увоза опреме је знак да су изостале инвестиције у српској привреди које би поправиле анахрони технолошки парк Србије и прошириле постојећи производни асортиман за извоз софистициранијим производима.

У ИЗИТ-у подсећају да је, због раста извоза, смањен и спољнотрговински дефицит са 6,9 милијарди долара на 6,3 милијарде долара или за 9,7 одсто, док је побољшана и покривеност увоза извозом.

Да би тај тренд био одржив на дуже стазе неопходан је заокрет у економској политици који би више уважио реални сектор и његове потребе за инвестицијама, поручили су стручњаци тог института.