(Не)реални оптимизам

За инвестирање у Србији тренутно је заинтересовано више од 100 страних компанија. Према речима челника Агенције за страна улагања, те инвестиције могле би да доведу до отварања чак 20.000 радних места.

За разлику од тих крајње оптимистичних прогноза, стручњаци поручују да треба бити опрезан и истичу шта још Србија треба да уради, да би годишњи прилив страног новца био од 3 до 5 милијарди евра.

За нове потенцијалне улагаче Коридор 10 логистички и стратешки је погодан. Водећи међу заинтересованима су компаније из аутомобилске и текстилне индустрије.

"То су углавном познате компаније, неке од њих су чак и водећи брендови у својим земљама, а највеће интересовање показују компаније из Немачке", каже директор Агенције за страна улагања Божидар Лаганин.

Такође, велико интересовање долази из Италије, каже Лаганин и наводи да се, после успешне реализације пројекта "Јура" из Јужне Кореје, активно разговара са још три јужнокорејске компаније.

Очекује се да прилив од страних инвестиција у овој години буде чак четири милијарде евра. Те и најаве о хиљадама нових радних места, поједини економисти виде као претерано оптимистичне.

"Бојим се да причање о томе колико има интереса касније врло мало реализује, то је просто контрапродуктивно. Било би неопходно убрзати реформе и стварати услове који би заиста довели више улагача. Мислим да за сада такви услови не постоје", рекао је стручњак за страна улагања Милан Ковачевић.

Србија нуди и доста олакшица. Страни ивеститори имају национални третман, ослобађају се плаћања пореза на добит за велике инвестиције у периоду од 10 година. Међутим, и поред тога, Србија је на 96. месту по конкурентости, од 139 земаља.

"Србија има пуно компаративних предности за улагање, али нешто на чему морамо да радимо да бисмо привукли више страних инвестиција јесте свеобухватна реформа прописа и решавање свих тих непотребних администартивних процедура које отежавају пословање у Србији", рекао је Иван Јакшић из Привредне коморе Србије.

Они који већ послују жале се, пре свега, на компликовану процедуру за добијање грађевинских дозвола, дуплирање папирологије, дневну уплату пазара.

Радна снага је, међутим, најјефтинија у региону. Због тога можда можемо да очекујемо да неке компаније следе пример "Горења", које је производњу бојлера преселило из Љубљане у Стару Пазову.