За и против субвенција

Члан Економског савета премијера Србије, Милојко Арсић заложио се за постепено укидање субвенционисаних кредита за привреду и грађане и навео да ће њихово потпуно повлачење са банкарског тржишта бити могуће тек када Србија достигне привредни раст између три и четири одсто.

"Ако привреда достигне планирану стопу привредног раста од три одсто у овој години, субвенционисане кредите треба укинути у 2012. години", рекао је Арсић и додао да још увек постоји потреба за субвенционисаним кредитима.

"Мислим да је добра политика која је садржана у буџету за ову годину, а која подразумева да се субвенционисани кредити постепено смањују. Требало би их укидати постепено, како привреда буде расла, стопа бруто домаћег производа достигне три до четири одсто и како обим банкарске делатности изворно буде растао", казао је Арсић.

Према његовим речима,  још се не зна шта ће се догађати са растом банкарских кредита у наредној години и како ће банке реаговати након што истекне бечки аранжман, на пролеће 2012. године.

Истог става је и економиста Саша Ђоговић који каже да држава треба да одустане од субвенционисаних кредита намењених становништву и да се постепено повлачи из привреде и да престане да је субвенционише.

Ђоговић указује да би држава требало да улаже у пољопривреду, енергетску, саобраћајну и комуникациону инфраструктуру чиме би, уз одређене пореске олакшице, или слободне зоне, послала јасан сигнал инвеститорима и предузетницима да је српско тржиште транспарентно, са јасним и истим правилима за све учеснике.

Професор Владимир Круљ са Факултета за економију и финансије каже да треба одвојити стратешки приоритет привреде Србије и одвојити кредите, како би се повећала запосленост и конкурентност земље.

Задржати субвенционисане кредите

Са друге стране економиста економиста Горан Николић сматра да би требало да држава задржи субвенционисане кредите, јер је то "спасоносна ствар привреди, која је на ивици ликвидности".

Николић је рекао да су многа предузећа и опстала захваљујући тим кредитима, подсетивши да је учешће кредита одобрених уз субвенцију у 2010. било 1,7 милијарди евра, што је око четвртине укупних кредита.

"Замислите да није било тих кредита, да ли бисмо имали реалан раст кредитних пласмана у 2010. године и колико би то у негативној мери утицало на индустрију, која је ипак остварила неки раст, али и на остале делатности", рекао је Николић.

Привредницима је несхватљив став да треба укинути субвенционисане кредите. Члан Управног одбора ПКС и дугогодишњи директор "Таркет Синтелона" Никола Павичић подсетио је да 10.000 предузећа у Србији има озбиљне финансијске проблеме и да би укидање субвенционисаних кредита само убрзало агонију тих фирми.

Генерални директор ваљаонице алуминијума "Импол Севал" из Севојна" Нинко Тешић истиче да би одустајање од субвенционисања кредита у овом тренутку било контрапродуктивно и да би било најбоље да се постепено, са изласком из економске кризе смањују субвенције.

Тешић је рекао да је субвенционисање кредита била добра и правовремена мера, која је охрабрила банке да дају кредите, а привреднике да наставе да производе и раде.

"Других мера помоћи ја нисам ни видео", додао је генерални директор ваљаонице "Импол Севал".

Генерални директор Кикиндског млина А.Д. Душан Ђукановић каже да су прошле године узели 200 милиона динара субвенционисаних кредита за откуп пшенице, што им је било повољније од кредита са девизном клаузулом.