"Нова Европа" пример "Старој Европи"

Пре две године стицао се утисак да је пет од десет нових источноевропских држава чланица ЕУ - три балтичке, као и Мађарска и Румунија - уништено глобалном финансијском кризом, претили су им социјални немири, огромне девалвације и протести грађана, али се оне данас финансијски опорављају.

Поново бележе економски раст без великих сметњи. Чак ниједна земља није променила режим девизног курса. Стара Европа треба да учи од успеха Нове Европе који је без преседана.

То су оцене угледног шведског економисте Андерса Аслунда, предавача на више универзитета и института у Европи и Америци о транзицији од планских до тржишних привреда, који је аутор књиге "Последње ће бити прво: Источноевропска финансијска криза 2008-2010".

Аслунд у ауторском тексту за часопис Бизнис ворлд каже да је финансијску кризу у источној Европи изазвао стандардни круг кредитних успона и падова. Источноевропске државе привукле су огроман проток међународног капитала захваљујући лабавој глобалној монетарној политици и условима у пословању некретнинама.

Краткорочни банкарски зајмови постали су прекомерни и искоришћени су за раскалашно трошење на инвестиције и употребу некретнина, док је инфлација узимала маха. Штавише, гомилали су се дефицити текућег рачуна у знатан страни дуг приватног сектора, док су јавне финансије биле у добром реду свуда осим у Мађарској, са социјалистима на челу.

Ова криза успеха и економско прегрејавање подсећа на источну Азију 1997-1998. Државе источне Азије, као и Русија 1998. и Аргентина 2001, изашле су из кризе девалвацијом своје валуте, пише шведски економиста.

Унутрашња девалвација

Група истакнутих америчких економиста, укључујући Пола Кругмана, Кенета Рогофа и Нуријела Рубинија, тврдила је да девалвација мора да наступи и у Летонији, Естонији и Литванији. Међутим, то се није догодило ни у једној од њих, оне су изашле из кризе и без тога.

Балтичке државе имају много разлога да не девалвирају. Њихов циљ је да што је могуће пре усвоје евро, што би девалвација искомпликовала. Уместо тога, Владе три балтичке државе определиле су се за "унутрашњу девалвацију" - смањујући плате и трошкове у јавном сектору.

Све три земље су 2009. смањиле јавне трошкове за осам до десет одсто бруто домаћег производа, што је политички било необично лакше од маргиналних смањења. Када су смањења велика, људи схватају колико је криза озбиљна и оно што је политички немогуће постаје неопходно. Све државе које су у кризи смањују јавне издатке и плате.

Летонија је скресала плате у државним установама за 35 одсто, док је број јавних агенција преполовила. Такође је затворила половину прекобројних болница и отпустила сувишне наставнике, пошто је пре кризе на шесторо деце долазио један наставник, наводи Аслунд.

Естонија, Литванија, Мађарска, Румунија и Бугарска спровеле су сличне реформе, мада не тако радикалне. Иако су државни приходи опали с рецесијом, због чега је неколико земаља било принуђено да подигне порез на додату вредност, ниједна није повећала порезе на приход и ниједна од седам земаља које су имале јединствену стопу пореза на приход није је напустила. Као резултат тога, ове земље су из кризе изашле као продуктивније.

Супротно очекивањима, и искуствима Грчке и Француске, био је минималан број социјалних немира. Ни екстремисти левице ни екстремисти деснице нису профитирали. На изборима за Европски парламент 2009. партије десног центра освојиле су већину гласова у свих десет источних држава-чланица ЕУ, те су странке десног центра сада на власти у њих девет, при чему је Словенија једини изузетак.

"Популизам није популаран"

Либерална десница никада није била јача у источној Европи. Комунисти су збрисани, а социјалисти прилично ослабљени. Екстремна десница изгубила је подршку свуда осим у Мађарској.

Одговорне партије десног центра ове године однеле су три изненадне победе - у Чешкој, Словачкој и Летонији. Нови шеф чешке дипломатије Карл Шварценберг рекао је: "Победили смо тако што смо говорили истину. Популизам више није популаран."

Најупечатљивија победа била је победа летонског премијера Валдиса Домбровскиса, 2. октобра. Његова коалиција повећала је број посланичких места у парламенту са 45 на 63 одсто, мада је БДП прошле године опао за шокантних 18 одсто.

Домбровскис је за то кривио своје неодговорне претходнике, а бирачи су га очито видели као неког с највише кредибилитета да решава проблеме, пише шведски економиста.

Поуке из азијске кризе

Три државе у региону - Мађарска, Летонија и Румунија - захтевале су хитне стенд бај аранжмане с Међународним монетарним фондом, који је очито научио нешто од источне Азије, те је поставио мање услова и понудио већи буџет, јер су проблеми били привремени, а не структурални.

Осим тога, ЕУ је обезбеђивала финансије, док Европска централна банка која је могла да даје своп кредите, није играла корисну улогу. Захваљујући успешном решењу кризе, источне државе чланице ЕУ и фискално и структурално изгледају боље него старе чланице еврозоне.

Од 12 држава чланица еврозоне из 2001, само две (Финска и Луксембург) имају јавне дугове мање од 60 одсто БДП у односу на девет од десет нових источних чланица (само Мађарска има огроман јавни дуг).

Грађани Источне Европе патили су од високог дуга у приватном сектору, који су углавном избегли тако што су га преиначили у јавни дуг. Све ово, заједно са побољшањем које је после кризе наступило у институцијама ЕУ (као што су финансијски регулатори) доприноси већој европској конвергенцији.

Будући да економије земаља источне Европе изгледају здравије него држава чланица еврозоне, оне не одустају од пројекта ЕУ. Напротив, Естонија се ове године квалификовала да уђе у еврозону у јануару 2011. године, закључује Аслунд у ауторском чланку.