Талас сиве економије

Стручњаци процењују да између 500.000 и 700.000 људи у Србији ради на црно, иако се тај број не зна поуздано. 

Само за један дан ванредне контроле у београдском тржном центру "Депо", Инспекција рада је установила да су од 13 контролисаних, два послодавца имала по једног непријављеног радника. Неки послодавци су, по уласку инспекције, одмах затворили радње.

Од 5.500 људи затечених да раде на црно ове године, скоро 4.000 њих је засновало радни однос. Нови директор Инспекције рада обећава већи број ефикаснијих контрола са циљем да се смањи број рада на црно. 

"Циљ је да се смањи број радника, лица која раде на црно и да се та лица укључе у један нормалан систем радних односа, да регулишу свој статус, како бисмо по том основу смањили рад на црно, повећали приход који има држава, дали сигурност запосленима, а на крају дали сигурност и послодавцима", каже Предраг Перуничић, директор Републичке инспекције рада.

Држава  оштећена за милијарде

Рад на црно оштећује државу годишње за милијарде динара и отежава рад малих предузећа, јер не могу да се носе са нелојалном конкуренцијом.

Ненад Панић из фирме "Ројал комерц компјутери" каже да су те фирме дупло конкурентније.  

"Инфраструктура такве фирме је ауто и слободно време. При том, услуга се наплаћује у кешу, траљаво се послови одрађују, што је велики проблем", наводи Ненад Панић из "Ројал комерц компјутери".

За боље резултате Инспекцији рада неопходно је техничко опремање, а посао им је додатно отежан после рационализације државне управе када је служба остала без 39 инспектора.