Исплативост економских дипломата

Пре више од пола године, Србија је послала економске дипломате у 27 земаља. Још нема рачунице да ли се држави исплатило што годишње улаже 2,5 милиона евра у тај пројекат.

Економисти сумњају у резултате, а надлежни верују да су економске дипломате оправдале очекивања.

Кад би сваки састанак са инвеститорима значио бар једно радно место, економске дипломате упослиле би Србију, кажу они које је Србија послала у свет.

Таква статистика још је далека, али само економски дипломата у Минхену контактирао је преко 200 фирми, највише из области аутоиндустрије.

"Тренутно преговарам са три баварске фирме о производњи рибе", каже економски дипломата у Минхену Игор Бајић.

Осим броја контаката, међутим, њихов стварни учинак је тешко измерити. Нема података о томе колико је страних компанија, захваљујући баш њима, почело да ради у Србији.

Економисти не виде ефекте

"Видимо да имамо већи прилив инвестиција. Лично сматрам да ни убудуће не можемо очекивати од тога неке веће ефекте, из простог разлога што, ако желите да повећате прилив инвестиција, морате да решите неке унутрашње проблеме", каже економиста Данило Шуковић.

Шуковић наглашава да је кључно за решавање проблема - изградити инфраструктуру, јачати институције, а посебно смањити корупцију.

Међутим, шеф економских дипломата Јелена Марјановић, помоћник министра у Министарству економије и регионалног развоја, тврди да је свих 27 економских дипломата испунило очекивања. Има најава да би неке компаније које производе у Европи преселиле бизнис у Србију, али је рано за откривање имена.

Марјановићева тврди да би економске дипломате још више урадиле, да је Србија законом уредила све области. Управо то чекају Скандинавци, да би улагали у обновљиве изворе енергије.

"Произвођачи душека из Француске били су у Јагодини са економском саветницом.  'Форма идеале' је почела да извози у Грчку, постоји чак и интересовање грчких компанија за инвестиције овде", каже Јелена Марјановић.

"Преклапања" на задацима

Сабирање учинка економских дипломата отежава и то што има и представника других институција на истом задатку.

"Ми имамо далеко већу слободу кретања, далеко веће искуство и далеко већи портфолио могућности начина рада са тим страним компанијама и помоћи домаћим компанијама, ми смо далеко више пословно оријентисани", наводи Михаило Весовић, потпредседник Привредне коморе Србије, говорећи о раду економских дипломата.

Међутим, Весовић наглашава да заједнички рад економских саветника и представника Привредне коморе са нашим амбасадорима и осталим дипломатама у тим земљама може само да допринесе бољем позиционирању једне земље.

И даље нема сагласности о томе да ли је, кад је реч о економским дипломатама, скупља дара него мера. Можда ће бити јасније за неколико месеци, за када су надлежна министарства најавила прецизне податке о раду дипломата задужених за економију.