Еври на српским њивама

Прихватање европских фондова у претприступном периоду омогућиће српским пољопривредницима да подигну своју конкурентност, унапреде производњу и повећају зараду, изјавио је министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Саша Драгин.

Србија ће, после стицања статуса кандидата, из фондова Европске уније моћи да користи средства већа од 50 милиона евра на годишњем нивоу, рекао је Драгин нагласивши да је Србија током 2009. године почела интензивне припреме за успостављање административних структура неопходних за прихватање и коришћење фондова намењених руралном развоју.

Већина општина основала је фонд за развој пољопривреде. Основана је Управа за аграрна плаћања у Шапцу, а у току 2010. године формирано је и управљачко тело у делу сектора за развој села, прецизирао је Драгин, указујући на важност што ефикасније и брже припреме тих структура, како би пољопривредницима, у тренутку када кандидатура буде прихваћена, одмах били доступни европски фондови.

На конференцији "Јачање капацитета Србије за прихватање фондова ЕУ у области руралног развоја у претприступном периоду", представник делегације ЕУ у Србији Ендру Хеди рекао је да је Унија у српску пољопривреду, од 2000. до 2009, уложила укупно 72 милиона евра, 42 милиона од 2000. до 2006. и 30 милиона од 2007. до 2009. године.

Стратешко планирање руралног развоја

Развој руралних зона треба стратешки планирати, указао је Хеди додајући да Србија мора да инвестира у пољопривредне холдинге, као и да је неопходно да постоји национални програм за њихово унапређење. Према искуствима других земаља, припрема за прихватање претприступних фондова ЕУ траје од две до четири године.

Секретар Удружења за пољопривреду Привредне коморе Србије Милан Простран указао је да је Србија за последњих двадесет година, са становишта пољопривреде и руралног развоја, доживела огромну девастацију, нарочито у деловима централне, источне и јужне Србије.

Према последњим подацима, у том периоду, од 500 до 700 села у земљи практично је нестало, упозорио је он. Простран је нагласио да ти делови земље заслужују посебни програм руралног развоја и далеко више финансијске подршке него северни део земље.

Будући рурални развој могао би се ослонити и на оснивање великих холдинг система у тим крајевима, као што су фабрике за прераду воћа и поврћа, навео је Простран, напомињући да се значајни прерађивачки капацитети сада, углавном, налазе у Војводини и већим местима око Београда, или у северном делу централне Србије.

Конференција о руралном развоју организована је у оквиру програма ЕУ посвећеног руралном развоју Србије, вредног два милиона евра, чија је примена почела у августу 2010, и трајаће наредне две године.