Више пара за локалне власти?

На конференцији на тему Унапређење локалних финансија у Србији, коју су организовали Стална конференција градова и општина и Савет Европе, предложено да локалне самоуправе добију више срестава. Министар економије Млађан Динкић оценио је да би било добро да приходи од пореза на плате већим делом иду у локалну, а не републичку касу.

Заузврат, локалне самоуправе морале би да повећају своју одговорност, рекао је Динкић.

Министар је навео пример Словачке, где 90 одсто од пореза на плате иде општинама, док је код нас тај износ знатно мањи, односно локалној каси иде 40 одсто, а централној буџетској каси 60 процената тих средстава.

Динкић је оценио да нема никакве бојазни у давању већих овлашћења локалној самоуправи, јер ће враћањем средстава, али и могућности локалних самоуправа да располажу својом имовином, омогућити да се лакше решавају животни проблеми грађана.

Не треба се, како је истакао Динкић, плашити враћања имовине ни локланим самоуправама, ни покрајини Војводини, нити будућим регионима.

Министар је препоручио и да у Закону о финансирању локалних самоуправа, који је донет 2006. године, треба преиспитати критеријуме доделе средстава и поновио свој став да трансфере неразвијеним општинама треба вратити на ниво пре кризе.

Кроз систем трансфера треба исправити неравномерности на локалу, рекао је Динкић и нагласио да ће се једино на тај начин стимулисати конкуренција општина за привлачење страних директних инвестиција.

Лоби за финансијску подршку

Потпредседник Владе Србије Божидар Ђелић најавио је да се у европским институцијама лобира за линеарно повећање финансијске подршке Европске уније (ЕУ) Србији, пре уласка наше земље у Унију, као и за обезбеђење повољних гаранција ЕУ.

Ђелић је истакао да је за тај посао потребна и подршка локалних самоуправа које, како је оценио, не приступају све подједнако са потребном озбиљношћу у реализацији пројеката.

Ђелић је навео да је могуће да се од 2012. годишњи износ од 200 милиона евра, који већ Србија добија од ЕУ, повећа на 300, 400, 600 милиона евра, па и више, као и да је за то већ добио подршку дела европских институција.

Потпредседник Владе навео је и да је предложено да нам ЕУ да гаранције и подршку њеног рејтинга за излазак на тржиште капитала.

Помоћ најсиромашнијим општинама

Градоначелник Београда Драган Ђилас изјавио је  да новчане трансфере најсиромашније општине треба вратити на ниво пре избијања светске економске кризе.

Градоначелник је поручио да је услов за тако нешто да се новац користи за развој, а не за плате локалних функционера.

Према његовим речима, Београд ће тражити субвенције за општине и градове у Србији, али не и за Београд, јер су инвестиције у њему најатрактивније, па би у том случају имали нови егзодус из Србије ка главном граду.

"Свако ново радно место у Србији нама у Београду много значи и наставићемо да тражимо да локална управа добије веће надлежности које подразумевају више пара, али и више обавеза", нагласио је Ђилас.

Ђилас је рекао да не стоје сталне критике да су таксе у граду превелике и да се због њих не може напредовати и указао да су у Београду, у медијима, највише присустни они који највише зарађују, а као пример навео да један београдски ресторан који има башту као фудбалски стадион дугује граду 100.000 евра.

Додао је да су прихваћене многе сугестије међу којима и она коју је, пре годину дана, изрекао председник Србије Борис Тадић приликом скупа у истој сали где се одржава данашњи скуп.

"Прихватили смо примедбе Тадића да је овде много топло, па смо зато смањили грејање. Надам се да се нећемо смрзнути и да ћемо наћи меру, као и у свему" рекао је Ђилас.