Пројекти, па паре

Док европски пут Србије отежавају политичке и хашке препреке, средства из европских фондова већ дуго су на располагању и Србији, и суседима. Ипак, због недостатка идеја и новца, реализација пројеката траје и по неколико година, а није реткост да се, због неефикасне администрације, средства врате у европску касу или доделе некој другој земљи.

Радио-телевизија Србије једна је од установа која већ годинама реализује пројекте у сарадњи са Европском комисијом.

Најновији пројекат, под насловом "Шта ја имам од тога", гледаоцима треба да створи реалну слику о свакодневном животу грађана Европске уније. Припрема пројекта била је под строгом лупом стручњака Европске комисије.

Уредник спољне редакције РТС-а Бојан Бркић објашњава да је за добијање таквих пројеката потребно знање

"Треба да знате како да оправдате новац који сте потрошили. Европска комисија не финансира пројекте у целости. Уверите се да имате довољно новца за пројекат, јер ако не остварите свој део улагања мораћете да вратите и део новца који вам је дала Европска унија", каже Бркић.

Мањак стручњака у администрацији 

Србији је годишње на располагању 200 милиона евра из претприступних фондова Европске уније. Највише новца заврши у Војводини, најмање на југу Србије.

Стручњаци сматрају да је уз недостатак средстава за обавезно учешће у пројектима од 10 до 20 одсто, кључни проблем мањак стручњака у администрацији.

Владимир Круљ, професор Факултета за економију, финасије и администрацију, истиче да је за Србију најажније постојање ефикасне државне администрације.

"Улагање у тренинг и образовање државне администрације значајно је из два разлога: Прво, како би се два разлога по којима Србија узима новац из ИПА фондова - прављење капацитета и подизање институција, максимализовали с једне стране, а са друге, прављење ефикасне државне администрације која ће значајно утицати на смањење јавних трошкова", наводи професор Круљ.

У владиној Канцеларији за европске интеграције кажу да је Србија једина земља региона са припремљеним пројектима за 2011. годину, али и подсећају да је за њихову реализацију потребно ојачати административне капацитете.

Унутар министарстава која користе ИПА средства формиране су посебне јединице, тако да у тим министарствима постоје људи који се искључиво баве тим послом.

"Те јединице су скромног обима, од двоје до петоро људи, тако да у наредном периоду морамо да радимо на повећању броја људи и њиховог знања, како би се та средства користила", објашњава Огњен Мирић из Канцеларије за европске интеграције.

У коришћењу новца из европске касе најбољи примери су земље централне и источне Европе, а најлошији Румунија и Бугарска.

Због недостатка ефикасног система контроле трошења средстава, сукоба интереса и корупције, Бугарска је искористила тек једну трећину претприступне помоћи, а Румунија само око 5 одсто.