Опрез са картицама

У Србији се годишње украде или злоупотреби неколико стотина платних картица. Нове технологије и плаћања интернетом, картицама на безготовински начин не значи да сте без главобоља.

Зато су заслужни лопови који вас вребају у превозу, али и приликом плаћња преко Интернета. Посебна посластица криминлаца је скиминг, уређај који се поставља близу банкомата и који вам скида податке, а касније и новац.

"Постоје технологије које су обичне, када вам гледају иза леђа и скидају пин, али и када монтирају уређаје који могу да снимају податке са картице", рекао је Бранислав Поповић, менаџер продаје фирме "Аsseco See".

За сада су најосетљивије картице са магнетним записом док су оне са чипом далеко сигурније. Када плаћате интернетом, наравно, требало би отворити посебну картицу са сумом која је довољна да покрије цену производа. Такође, требало би бити опрезн код телефонских позива, наводно из банке.

"То су такозване спам поруке и људи, не проверавајући да ли се ради о званичним порукама, дају податке. На пример, питају који је ваш пин код, а ви им дате податак који не би требало да дате", каже начелник у МУП-у за високотехнолошки криминал, Микајло Тијанић.

Многи пензионери више воле редове за пензије него да подижу новац електронскинм путем. То је делимично логично јер и неке злоупотребе долазе од самих служебника банака и ту нема спаса док се таква лица не открију.

"Постоје злоупотребе које долази изнутра од лица која су некада радила у банци, која су  добила отказ, али су им остали неки пасворди, па су могли да приђу систему", рекао је Владимир Вучинић, директор фирме "НЕТ++".

Ипак, банке имају добре системе заштите, али и системе откривања тргова кретања новца. Још једна предност наших банака је нешто затворенији приступ од оних инстистуција на западу па је и могућност већих злоупотреба мања.