Увоз млека (не) решава проблем

За увоз млека из окружења не плаћа се царина, али још нема рачунице колико би могло да кошта. Пољопривредници не прихватају куповину млека у иностранству јер би угрозила њихову производњу која је већ на ивици исплативости.

Јовица Живковић из Ћириковца код Пожаревца један је од 300.000 земљорадника који производе млеко. Садашњом откупном ценом је незадовољан, јер му, каже, 30 динара за литар не даје могућност за било какву зараду. Са два динара више по литру, био би на нули.

Само у последњој години, пре свега због ниске откупне цене млека, кланице су купиле око 80 хиљада крава јуница. Они упорни и даље чекају овогодишњи регрес, који за краву једва прелази 10.000 динара.

Производња млека смањена је у односу на прошлу годину за 20 одсто. Млекаре и Министарство пољопривреде, како упозоравају стручњаци, нису благовремено помогли сточарима.

"Тражили смо да ребалансом буџета добијемо милијарду и 270 милиона динара, колико нам треба да у овом делу буџета који се тиче млечног говедарства и сточарства, помогнемо да се проблеми који су се нагомилали због ниске цене млека у откупу, ипак, исправе од стране државе", каже министар пољопривреде Саша Драгин.

У Министарству трговине и даље се прерачунавају да ли ће одобрити куповину млека у иностранству.

"У случају евентуалног увоза веће количине млека, српски произвођачи млека трајно би изгубили значајан део тржишта, тим пре што увозници настоје, када уђу на тржиште, да стално шире свој пласман, имајући у виду да у појединим земљама Европе има вишка млека", каже агроекономиста Миладин Шеварлић.

Више цене млека у продавницама, заједно са несташицама, могле би још да смање годишњу потрошњу млека у Србији, на мање од 60 литара по становнику. Да подсетимо, крајем 90-тих она је износила и 120 литара.