Нобелова награда тројици економиста

Два америчка и један британско-кипарски економиста су добитници овогодишње Нобелове награде за економију, која им је додељена за рад на објашњењу како на незапосленост, слободна радна места и плате утичу регулатива и политика, саопштио је данас шведски Комитет за доделу Нобелових награда.

Шведска краљевска академија наука је објавила да се наградом од десет милиона шведских круна (1,5 милиона долара) одаје признање Питеру Дајмонду, Дејлу Мортенсену и Кристоферу Писаридесу "за анализу тржишта са фрикцијама у тражњи".

Нобелова награда за економију, која носи званични назив "Награда Шведске банке за економске науке у знак сећања на Алфреда Нобела", установљена је 1968. године. Она није део првобитне групе награда наведених у тестаменту шведског проналазача и творца динамита, Нобела.

У објашњењу за доделу Нобелове награде Дајмонду, Мортенсену и Писаридесу, Комитет је навео: "Овогодишњи лауреати су развили теорију која може да одговори на питања зашто истовремено има тако велики број незапослених, толико много слободних радних места и како економска политика може да утиче на незапосленост. Осим у случају тржишта рада, та теорија је примењива и на друга тржишта."

"На многим тржиштима купци и продавци нису увек у директном контакту. То се тиче, између осталог, послодаваца који траже запослене и радника у потрази за послом. Будући да потрага захтева време и ресурсе, то ствара фрикцију на тржишту. На таквим тржиштима ће тражња неких купаца остати неиспуњена, а неки продавци неће продати онолико колико буду желели. Тако ће на тржишту истовремено постојати и непопуњена радна места и незапосленост.", објашњава шведски Комитет.

У тексту се такође наводи: "Овогодишња три лауреата су формулисала теоретски оквир тржишта са тражњом. Дајмонд је извршио анализу основа тих тржишта. Мортенсен и Писаридес су проширили ту теорију и применили је на тржиште рада."

"Модели лауреата нам помажу да схватимо како регулатива и економска политика утичу на незапосленост, слободна радна места и плате. То може да се односи на висину бенефиција у оквиру помоћи за незапослене или прописе везане за запошљавање и отпуштање. Један од закључака је да великодушније бенефиције за незапослене резултирају вишом стопом незапослености и дужим периодом тражења посла", навео је Нобелов комитет.

"Осим на тржишту рада, теорија тражње може да се примењује у многим другим областима, посебно на тржишту некретнина. Број кућа на продају варира, као и време потребно да кућа нађе купца и да се стране договоре о цени. Теорија тражње се такође користи за истраживања монетарне теорије, економије јавног сектора, финансијске, регионалне и породичне економије", додаје се у саопштењу.

Међу добитницима Нобелове награде за економију током протекле деценије су и чувени амерички економисти Пол Кругман (2008), Едмунд Фелпс (2006) и Џозеф Стиглиц (2001), а занимљив је податак да је велика већина лауреата у тој категорији последњих десет година из Сједињених Америчких Држава.